Manje od godinu dana ostalo je do početka međunarodne izložbe Ekspo 2027, a jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u Srbiji ulazi u završnu fazu. Na gradilištu između Surčina i Aerodroma „Nikola Tesla“ ovih dana spajaju se poslednji segmenti ogromnog vijadukta koji će postati deo nove gradske železničke mreže. Reč je o projektu koji bi trebalo da značajno promeni način kretanja kroz prestonicu i rastereti saobraćaj koji godinama predstavlja jedan od najvećih problema Beograda.
Prema planovima gradskih vlasti, nova železnička linija povezaće Prokop, Novi Beograd, Zemun Polje, Aerodrom i Surčin, a kasnije će se širiti i prema Obrenovcu. Posebnu pažnju privlači vijadukt preko Surčinskog polja, koji se sa svojih 1.100 metara ubraja među najduže u zemlji. Inženjeri trenutno rade na povezivanju poslednjih konstrukcionih polja, dok paralelno traju pripreme za postavljanje šina i elektrifikaciju cele trase.
Gradski menadžer Miroslav Čučković izjavio je da se narednih meseci očekuje ubrzanje radova kako bi testiranje novih vozova moglo da počne početkom naredne godine. Devet novih garnitura, koje stižu iz Kine tokom novembra, biće namenjene upravo ovoj liniji. Planirano je da vozovi razvijaju brzinu između 80 i 120 kilometara na čas, što bi putnicima omogućilo znatno brži dolazak do centra grada.
Na samom gradilištu atmosfera podseća na veliku logističku operaciju. Ogromne dizalice, betonske konstrukcije i radovi koji se odvijaju gotovo neprekidno pokazuju koliko je projekat postao prioritet države pred održavanje Ekspa. Za mnoge stanovnike prestonice, međutim, važnije od same izložbe jeste pitanje da li će nova železnička mreža konačno doneti trajno rešenje za svakodnevne saobraćajne gužve.
Vozovi koji bi mogli da promene svakodnevicu Beograđana
Nova pruga zamišljena je kao alternativa automobilima i autobusima koji svakodnevno stvaraju ogromne kolone ka aerodromu i Novom Beogradu. Procene gradskih službi pokazuju da bi jedan voz kapaciteta oko 250 putnika mogao da zameni desetine automobila i više autobuskih linija u špicu. Upravo zbog toga projekat se predstavlja kao jedan od ključnih poteza za smanjenje pritiska na centralne gradske saobraćajnice.
Aerodrom „Nikola Tesla“ poslednjih godina beleži konstantan rast broja putnika, posebno nakon povećanja broja direktnih letova prema Kini i Sjedinjenim Američkim Državama. Godišnje kroz najveću vazdušnu luku Srbije prođe oko deset miliona putnika iz čitavog regiona, što dodatno povećava potrebu za efikasnim prevozom između aerodroma i centra grada. Novi železnički sistem trebalo bi da skrati vreme putovanja i učini dolazak do terminala znatno predvidljivijim.
Poseban izazov za izvođače radova predstavljalo je premošćavanje dva velika auto-puta bez obustavljanja saobraćaja. Inženjeri su zbog toga koristili savremenu tehnologiju takozvanog lansiranog betoniranja mostovskih konstrukcija. Ta metoda omogućava da se segmenti mosta postavljaju bez direktnog oslanjanja na tlo, čime se izbegava zatvaranje puteva i dodatno opterećenje saobraćaja.
Stručnjaci ocenjuju da ovakva rešenja pokazuju kako se infrastrukturni projekti u regionu sve više oslanjaju na moderne građevinske metode koje su do skoro bile rezervisane za najrazvijenije evropske zemlje. Ipak, ostaje pitanje koliko će brzo građani zaista osetiti koristi od novih ulaganja, posebno imajući u vidu da Beograd već godinama vodi bitku sa prenatrpanim ulicama i nedostatkom organizovanog javnog prevoza.
Surčin postaje novo veliko urbano središte
Pored same železničke veze, projekat Ekspo 2027 potpuno menja izgled Surčina i okolnog područja. Na prostoru koji je donedavno bio prepoznatljiv uglavnom po poljima i logističkim centrima sada nastaje nova urbana zona sa saobraćajnom, energetskom i komunalnom infrastrukturom. U toku su radovi na postavljanju vodovodne mreže, kanalizacije, gasovoda i elektroenergetskih sistema koji će omogućiti dalji razvoj tog dela grada.
Plan države je da nakon završetka Ekspa veliki deo infrastrukture ostane u funkciji građana i privrede. Najavljeno je da će Beograd dobiti nove hotele, moderan sajamski kompleks, dodatne energetske kapacitete i čak stotinu novih električnih autobusa namenjenih gradskom prevozu. Time bi Surčin trebalo da preraste iz periferne zone u jedan od novih razvojnih centara prestonice.
Urbanisti već mesecima upozoravaju da će upravo dobra železnička povezanost biti ključna za uspeh budućih naselja koja se planiraju u tom delu grada. Ideja je da se deo poslovnih i stambenih sadržaja postepeno izmesti iz preopterećenog centra Beograda i razvija u infrastrukturno modernijim zonama. Novi biciklistički koridori, pešačke staze i široke saobraćajnice deo su koncepta koji bi trebalo da omogući drugačiji način urbanog života.
Dok mašine završavaju poslednje segmente najvećeg vijadukta, u pozadini se zapravo oblikuje mnogo šira vizija budućeg razvoja prestonice. Za vlast, Ekspo predstavlja priliku da ubrza modernizaciju grada i pokaže infrastrukturni potencijal Srbije. Za građane, međutim, pravi test biće svakodnevni život nakon završetka radova — trenutak kada će postati jasno da li nova železnica zaista može da promeni ritam jednog od najopterećenijih gradova u regionu.
