ČAČAK: Dečak koji na najbolji način pokazuje da još uvek u Srbiji i te kako ima omladinaca koji nisu pali pod uticaj savremenih trendova i društvenih mreža živi u čačanksom selu Ježevica i zove se Zoran Knežević.
Pre nekoliko godina nabavio je svoje prve životinje i od dečje igre osnovao svoju malu, ali punu i raznovrsnu farmu.
– Moje prve životinje su bili pačići od kojih je sve krenulo, pa sam potom nabavio zečeve, kao i sve ostalo, želja mi je da napunim štalu i da uzgajam bikove, nakon njih mi je želja da kupim i konja” – rekao je kroz osmeh ovaj dečak za RINU.
Na Zoranovoj farmi iako uzgaja krupnu stoku zna se red, disciplina je svuda, a njemu, kako kaže ništa ne pada teško, jer kada je sve pod konac stiže i u školu na vreme.
– Svakog jutra ustajem oko sedam sati, a danima kojima idem u školu ustajem u šest i hranim moje životinje, prvo započinjem tako što donosim biku i teletu koncentrat i silažu. Kasnije ovcama donosim seno i namirujem živinu, a za kraj tih aktivnosti svima im donosim vodu, čime završavam te jutarnje poslove u štali. Sve te životinje su moja briga i za mene su velika ljubav, nije mi teško da ih ujutro nahranim, jer pre svega volim taj posao I želeo bih da nastavim time da se bavim – rekao je Zoran.
Kada su u pitanju savremeni trendovi, internet, igrice i slično, Zoran prati sve što se dešava, ali ima svoje prioritete.
– Generalno ne mogu da kažem da ne koristim telefon, koristim u mnogo manjem vremenskom periodu, nego moji drugari, ali moja farma zahteva zaista veliki posao i vreme, pa jedino uveče imam više slobodnog vremena. Inače, ne igram igrice, više volim realističan rad- pojasnio je on.
Ovaj vredan i neobičan dečak već ima percepciju svoje budućnosti, koja se poprilično razlikuje od vizija koje imaju njegovi vršnjaci.
– Svoju budućnost vidim na selu, vidim sebe kroz svoj rad, jer bolje mi je selo od grada, prvenstveno zbog zdravog načina života, čistijeg vazduha i bolje provedenog vremena, nego u gradu – naglasio je Zoran.
Njegovi roditelji ovog dečaka u potpunosti podržavaju, a pored rada na svojoj farmi on radi i ostale poslove na gazdinstvu, poput majstorskih veština.
– On je tu da mi pomogne i u drugim poslovima na gazdinstvu, kad god nisam ja tu i dok ne dođem sa posla on je tu i odradi sve one poslove koje može sam. Na telefonu ga vidim samo onda kada zaista nema šta da radi, obično prati životinje gleda kako da kupi, proda, razmeni. Najviše vremena na telefonu provodi crvenim slovom”, priča Zoranov otac Nele Knežević.
Takođe, i majka Tanja ne krije zadovoljstvo što sin, iako mlad ima svoju viziju, a podrška svakako neće izostati.
– Prosto nas je sve iznenadio, mi se ovim poslom nismo bavili, zavoleo je životinje, mi smo ga kao roditelji podržali. On je dečak koji stvarno uživa u svemu tome što radi, pokazao je interesovanje za poljoprivredu i životinje. Planira da ima farmu i želja mu je da bude uspešan poljoprivrednik, međutim, naravno na prvom mestu mu je da završi školu – zaključila je majka Tanja.
Dakle, Zoran je najmlađi domaćin u Srbiji i u potpunosti opravdava poverenje svojih roditelja, a na svojoj realnoj farmi ima mnogo više životinja od onih koji ih imaju u virtuelnom svetu.
