Ulaganja i izvoz pod pritiskom
Nemačka privreda je u drugom tromesečju 2025. godine pala za 0,3 odsto u odnosu na prethodni kvartal, što je brže od preliminarne prognoze koja je predviđala pad od 0,1 odsto, saopštio je danas Savezni zavod za statistiku (Destatis). Nakon kvartalnog rasta od 0,3 odsto u prvom tromesečju, ova promena ukazuje na usporavanje ekonomskog zamaha najveće evropske ekonomije, trend koji se primećuje već nekoliko kvartala, sa povremenim oscilacijama između slabih i skromnih pozitivnih kvartalnih promena.
Glavni uzrok pada bila je slabija investiciona aktivnost. Ulaganja u gradnju i opremu smanjena su za 1,4 odsto, dok su u prvom kvartalu zabeležila rast od 0,3 odsto. Analitičari upozoravaju da ovaj pad signalizuje dugotrajnije usporavanje rasta, jer smanjena ulaganja direktno utiču na produktivnost i buduće ekonomske performanse.
Spoljna trgovina dodatno pritisnula ekonomiju
Spoljna trgovina dodatno je opteretila rezultate. Izvoz je pao za 0,1 odsto, nakon rasta od 2,5 odsto u prethodnom kvartalu, delimično zbog novih američkih carina koje su stvorile pritisak na nemačke izvoznike. Suprotno tome, uvoz je porastao za 1,6 odsto, što je dodatno povećalo trgovinski deficit.
Privatna potrošnja gotovo da je stagnirala, sa skromnim rastom od 0,1 odsto, dok je državna potrošnja zabeležila rast od 0,8 odsto, pružajući ograničenu podršku ekonomiji.
Pad u ključnim sektorima
Na sektorskom nivou, pad proizvodnje registrovan je u prerađivačkoj industriji, građevinarstvu, trgovini, transportu, ugostiteljstvu, kao i u finansijskim i osiguravajućim uslugama. Ovi trendovi pokazuju da se usporavanje ne odnosi samo na pojedine grane, već je prisutno u širokom spektru privrednih aktivnosti.
Šta ovo znači za Nemačku, EU i ostatak Evrope
Ovo usporavanje u Nemačkoj ima potencijalne posledice i šire od njenih granica. Kao najveća ekonomija Evropske unije, Nemačka značajno utiče na rast celokupne evropske ekonomije. Sporiji rast izvoza i investicija može dovesti do usporavanja privrednog rasta u EU, posebno u zemljama koje su usko povezane sa nemačkim tržištem, kao što su Francuska, Italija i zemlje centralne Evrope.
Za ostatak sveta, smanjen ekonomski zamah u Nemačkoj može uticati na trgovinske tokove i globalne lance snabdevanja, posebno u industrijama koje zavise od nemačkih komponenti i tehnologija. Za pojedinačne građane, pa čak i u Srbiji i regionu, to može značiti sporiji rast izvoznih prilika i potencijalni uticaj na cene proizvoda koji stižu iz Evrope.
Pogled na međugodišnje rezultate
Na godišnjem nivou, privreda Nemačke je u drugom kvartalu zabeležila rast od 0,2 odsto, nešto slabijim tempom u odnosu na rast od 0,3 odsto u prvom tromesečju. Iako rast i dalje postoji, njegovo usporavanje upozorava na moguće izazove u narednim mesecima.
Stručnjaci ističu da kombinacija slabijih investicija, problema u spoljnoj trgovini i skromne potrošnje može dugoročno uticati na ekonomsku stabilnost, te da će Nemačka pratiti situaciju kako bi prilagodila ekonomske politike.
