Sve veći broj korisnika platforme Amazon širom sveta prijavljuje neobičnu pojavu – na njihovu adresu stižu paketi koje nikada nisu poručili niti platili. Na prvi pogled takva situacija može delovati kao obična greška u dostavi, ali stručnjaci upozoravaju da se u mnogim slučajevima iza toga krije sofisticirana internet prevara.
Ovaj fenomen poznat je pod nazivom „brushing“ i poslednjih godina postaje sve učestaliji u svetu onlajn trgovine. Iako primljeni paket često sadrži sitnice poput maskica za telefon, kablova ili jeftinih kućnih predmeta, sama pošiljka predstavlja samo mali deo mnogo šire prevare.
U takvim situacijama prevaranti koriste stvarna imena i adrese ljudi kako bi kreirali lažne korisničke naloge na prodajnim platformama. Zatim preko tih naloga kupuju sopstvene proizvode, koje potom šalju na nasumične adrese stvarnih ljudi.
Na taj način sistem registruje kupovinu kao legitimnu transakciju, što omogućava prodavcu da manipuliše ocenama proizvoda i poboljša svoju poziciju u internet prodaji.
Kako funkcioniše prevara poznata kao „brushing“
Mehanizam ove prevare zasniva se na manipulaciji sistemom recenzija koji koristi većina velikih platformi za elektronsku trgovinu. Kada proizvod dobije ocenu uz oznaku „proverena kupovina“, algoritmi mu automatski daju veću vidljivost u pretragama.
Prevaranti zato koriste lažne naloge kako bi sami sebi ostavljali pozitivne recenzije sa pet zvezdica, čime veštački podižu reputaciju proizvoda. Takve ocene izgledaju autentično jer su povezane sa stvarnim adresama isporuke.
U praksi to znači da kupci koji kasnije pretražuju proizvode vide veliki broj odličnih ocena i veruju da je proizvod kvalitetan, iako su recenzije zapravo rezultat manipulacije.
Zbog toga stručnjaci upozoravaju da je „brushing“ postao ozbiljan problem u svetu e-trgovine, jer narušava poverenje kupaca i stvara nelojalnu konkurenciju među prodavcima.
Pravi problem nisu paketi, već vaši lični podaci
Iako je primanje nepoznatog paketa neobično iskustvo, stručnjaci naglašavaju da sama pošiljka obično nije najveći problem. Mnogo ozbiljnija činjenica jeste da su prevaranti već došli do vaših ličnih podataka.
Podaci poput imena, adrese ili broja telefona često potiču iz curenja baza podataka, hakerskih napada ili ilegalne prodaje informacija na takozvanom „dark vebu“. Jednom kada takvi podaci dospeju u opticaj, mogu se koristiti u različitim vrstama internet prevara.
U pojedinim slučajevima postoji i rizik od krađe identiteta, naročito ako su uz osnovne podatke dostupne i dodatne informacije o korisniku.
Stručnjaci zato savetuju građanima da obrate pažnju na neobične aktivnosti povezane sa njihovim podacima, poput sumnjivih mejlova, nepoznatih naloga ili transakcija koje nisu sami pokrenuli.
Šta treba uraditi ako vam stigne paket koji niste naručili
Ako na vašu adresu stigne pošiljka koju niste kupili, prvi korak je da proverite da li je možda reč o poklonu od prijatelja ili člana porodice. U mnogim slučajevima takva objašnjenja mogu rešiti nedoumicu.
Međutim, ako niko od poznanika nije poslao paket, preporučuje se da slučaj prijavite korisničkoj podršci platforme preko koje je pošiljka poslata. Time se omogućava kompaniji da istraži potencijalnu zloupotrebu naloga.
Iz kompanije Amazon navode da proizvod nije potrebno vraćati, ali je važno obavestiti platformu kako bi se sprečila dalja zloupotreba sistema i identifikovali sumnjivi prodavci.
U vremenu kada onlajn kupovina postaje svakodnevica, ovakvi slučajevi podsećaju da digitalna trgovina, pored pogodnosti, nosi i nove rizike. Pažljivo praćenje ličnih podataka i prijavljivanje sumnjivih aktivnosti ostaje jedan od najvažnijih načina zaštite u digitalnom svetu.
