Od 7. jula 2026. godine u potpunu primenu ulazi završna faza evropske direktive EU 2019/2144, poznate kao Opšta uredba o bezbednosti vozila (GSR), što će direktno uticati na cene novih automobila na tržištu. Ovim potezom završava se višegodišnji prelazni period tokom kojeg su proizvođači postepeno uvodili obavezne sisteme bezbednosti u nove modele. Od tog datuma, nijedno novo vozilo u Evropskoj uniji neće moći da bude registrovano bez potpune usklađenosti sa propisanim standardima.
Ova promena se ne odnosi samo na potpuno nove modele, već i na postojeće platforme koje su ranije bile odobrene, ali bez svih unapređenih sistema. Proizvođači su sada primorani da ažuriraju čitave generacije vozila kako bi ostali konkurentni na tržištu. Stručnjaci ocenjuju da se radi o jednoj od najopsežnijih regulatornih intervencija u automobilskoj industriji u poslednjoj deceniji.
Ključni cilj novih pravila jeste smanjenje broja saobraćajnih nesreća i povećanje zaštite vozača, putnika i ranjivih učesnika u saobraćaju poput pešaka i biciklista. Evropske institucije očekuju da će standardizacija naprednih sistema bezbednosti dugoročno doneti značajno smanjenje smrtnosti na putevima. Međutim, kratkoročno, ova regulativa donosi i konkretan finansijski udar na kupce novih vozila.
U industriji se već govori o tome da će proizvođači morati da balansiraju između tehnoloških zahteva i cenovne dostupnosti, posebno u segmentu manjih i ekonomičnih automobila. Upravo taj segment, koji je najosetljiviji na promene cena, mogao bi biti najviše pogođen novim pravilima.
Novi bezbednosni sistemi kao standard u svim segmentima
Jedna od ključnih novina koju donosi primena direktive jeste obavezno uvođenje adaptivnog kočionog svetla, poznatog kao Emergency Stop Signal (ESS), koje automatski upozorava vozače iza vozila u slučaju naglog kočenja. Ovaj sistem, koji je do sada bio rezervisan uglavnom za premium segment, postaje standard u svim kategorijama vozila.
Pored toga, obavezno postaje i unapređeni sistem automatskog kočenja u nuždi, koji uključuje detekciju pešaka i biciklista u realnom vremenu. Ova tehnologija, poznata kao AEB sistem, već je prisutna u novijim modelima, ali sada postaje zakonski obavezna za sve nove automobile. Time se značajno podiže osnovni nivo bezbednosne opreme na tržištu.
Proizvođači automobila navode da su mnoge od ovih tehnologija već integrisane u veće i skuplje modele, ali da će njihova implementacija u jeftinijim vozilima zahtevati dodatna ulaganja. To uključuje i prilagođavanje softverskih sistema, senzora i kontrolnih jedinica, što direktno utiče na proizvodne troškove.
Stručnjaci iz industrije ističu da se radi o tehnološkom standardu koji je već godinama u razvoju, ali da njegova potpuna obaveznost sada menja ekonomsku strukturu tržišta. U praksi, to znači da će i najosnovniji modeli morati da imaju nivo opreme koji je do nedavno bio karakterističan za srednju ili višu klasu vozila.
Koliko će automobili zapravo poskupeti
Prema procenama analitičara, ukupni dodatni trošak po vozilu zbog novih propisa kreće se između 400 i 1.500 evra, u zavisnosti od kompleksnosti modela i nivoa ugrađene tehnologije. Mali gradski automobili nalaze se u donjem delu ovog raspona, dok SUV modeli i luksuzna vozila dostižu više iznose.
Na tržištu gde osnovni gradski automobil košta oko 15.000 evra, dodatni trošak od hiljadu evra predstavlja povećanje cene od skoro sedam odsto, što može imati direktan uticaj na kupovnu moć potrošača. Kod skupljih vozila, ovaj procenat je znatno manji, ali apsolutni iznos ostaje isti, što pokazuje disproporcionalan uticaj regulative.
Automobilska industrija već upozorava da bi ovakvi troškovi mogli da utiču na smanjenje ponude najjeftinijih modela na tržištu, jer proizvođačima postaje sve teže da održe niske cene uz rastuće tehničke zahteve. Dugoročno, to bi moglo dovesti do promene strukture tržišta novih vozila u Evropi.
Ipak, zagovornici novih pravila ističu da se povećanje cene mora posmatrati kroz prizmu bezbednosnih benefita, uz očekivanje da će moderni sistemi smanjiti broj nesreća i posledično i društvene troškove. Time se otvara šira debata između ekonomske pristupačnosti i javne bezbednosti, koja će obeležiti naredni period na automobilskom tržištu.
