Evropska automobilska industrija suočava se sa novim talasom neizvesnosti nakon upozorenja nemačkog giganta Folksvagen da bi rat u Iranu mogao ozbiljno da utiče na cenu novih vozila širom sveta. Kompanija je saopštila da se posledice geopolitičkih sukoba već osećaju kroz rast cena goriva, dok bi pravi udar na proizvodnju i prodaju mogao da usledi tek tokom narednih meseci. U trenutku kada se tržište još oporavlja od prethodnih poremećaja u lancima snabdevanja, proizvođači sada strahuju od dodatnog talasa troškova.
Prema ocenama rukovodstva kompanije, posebno zabrinjava mogućnost dugotrajnije blokade Ormuskog moreuza, jedne od najvažnijih svetskih ruta za transport nafte i energenata. Taj prolaz godinama predstavlja ključnu tačku globalne trgovine, a svaka nestabilnost u tom regionu gotovo trenutno utiče na cene goriva, logistiku i industrijsku proizvodnju. Analitičari upozoravaju da bi produženi sukob mogao da izazove domino-efekat koji bi pogodio čitav automobilski sektor.
Karsten Šnake, šef nabavke u Folksvagenu, izjavio je da su prvi efekti već vidljivi na benzinskim pumpama širom sveta. On smatra da bi naredna faza mogla biti znatno ozbiljnija, jer bi rast cena energije direktno povećao troškove proizvodnje automobila, transporta delova i distribucije gotovih vozila. U industriji koja funkcioniše kroz složene međunarodne lance snabdevanja, čak i manji poremećaji mogu imati velike finansijske posledice.
Iako nemački proizvođač za sada ne govori o konkretnim brojkama, sama činjenica da jedna od najvećih automobilskih kompanija javno upozorava kupce smatra se ozbiljnim signalom tržištu. Poslednjih godina proizvođači su već bili primorani da podižu cene zbog inflacije, nestašice čipova i povećanih troškova sirovina. Novi geopolitički šok mogao bi dodatno da optereti potrošače koji se već suočavaju sa skupljim održavanjem i gorivom.
Ormuski moreuz postaje ključna tačka svetske ekonomije
Mogućnost blokade Ormuskog moreuza izaziva zabrinutost daleko van energetskog sektora. Kroz taj uski pomorski prolaz prolazi značajan deo svetskog izvoza nafte i tečnog gasa, zbog čega svaka vojna eskalacija u regionu izaziva trenutne reakcije na finansijskim tržištima. Stručnjaci upozoravaju da bi čak i kratkotrajni zastoji mogli povećati troškove transporta i proizvodnje širom Evrope i Azije.
Automobilska industrija posebno je osetljiva na ovakve promene jer se veliki deo proizvodnje oslanja na stabilne cene energije i precizno planirane logističke tokove. Fabrike širom Evrope svakodnevno zavise od isporuka komponenti koje dolaze iz više država i regiona. Kada dođe do poremećaja u transportu ili naglog skoka cena goriva, troškovi se brzo preliju na krajnje kupce.
Šnake je naglasio da bi situacija mogla ostati pod kontrolom ukoliko se političko rešenje pronađe relativno brzo. Međutim, ukoliko sukob potraje do kraja godine, kompanije će se suočiti sa, kako je naveo, „prekomernim efektima i naglim povećanjem troškova“. Takve prognoze dodatno pojačavaju strahovanja evropskih proizvođača koji su poslednjih godina već prolazili kroz ozbiljne finansijske izazove.
Pored proizvođača automobila, zabrinutost raste i među dobavljačima čelika, aluminijuma, baterija i elektronskih komponenti. Svaki rast cena transporta ili energenata povećava troškove celog proizvodnog lanca. Ekonomisti upozoravaju da bi se posledice mogle preliti i na tržište polovnih vozila, gde bi povećana potražnja dodatno podigla cene automobila koji su već godinama skuplji nego pre pandemije.
Kupci bi mogli prvi da osete posledice
Iako Folksvagen tvrdi da će pokušati da zaštiti kupce od naglog rasta cena, tržišni analitičari smatraju da će deo troškova gotovo sigurno završiti na računima potrošača. Već sada su mnogi modeli novih automobila skuplji nego pre nekoliko godina, dok su rokovi isporuke u pojedinim segmentima i dalje produženi. Novi poremećaji mogli bi dodatno usporiti proizvodnju i povećati cenu gotovih vozila.
Kupci širom Evrope već osećaju pritisak kroz rast troškova goriva i održavanja automobila. U mnogim državama vozači sve češće odlažu kupovinu novih vozila ili se okreću manjim i ekonomičnijim modelima. Pojedini stručnjaci procenjuju da bi eventualni rast cena mogao najviše pogoditi srednju klasu, koja se već suočava sa rastom životnih troškova i kreditnih opterećenja.
U samoj industriji postoji bojazan da bi produžena nestabilnost mogla usporiti tranziciju ka električnim vozilima. Proizvodnja baterija i električnih komponenti zahteva ogromne količine energije i sirovina, pa bi novi talas poskupljenja dodatno otežao planove evropskih proizvođača. To bi moglo usporiti i ambiciozne klimatske ciljeve koje Evropska unija pokušava da sprovede do kraja decenije.
Folksvagen za sada pokušava da umiri tržište porukom da će učiniti sve kako bi minimizirao posledice po kupce. Ipak, iza diplomatskih izjava krije se ozbiljna zabrinutost zbog mogućnosti da globalni sukob preraste u ekonomsku krizu koja bi pogodila gotovo svaki sektor. Ako tenzije na Bliskom istoku nastave da rastu, vozači širom sveta mogli bi vrlo brzo da osete posledice — ne samo na pumpama, već i u salonima automobila.
