Cene nafte na svetskim berzama zabeležile su novi osetan pad, nakon što su se smanjile bojazni od poremećaja u snabdevanju sa Bliskog istoka. Severnomorski Brent spustio se ispod 102 dolara po barelu, dok je američka sirova nafta WTI pala ispod 96 dolara. Tržište je reagovalo na signale iz Vašingtona i Teherana koji su otvorili mogućnost ublažavanja regionalnih tenzija.
Brent je tokom trgovanja izgubio više od tri odsto i približio se najnižoj vrednosti u poslednjih mesec dana. WTI je, istovremeno, dostigao najniži nivo za prethodne tri nedelje. Time je nastavljen silazni trend započet prethodne sesije, kada su referentne vrste nafte pojeftinile za 7,6, odnosno 7,4 odsto.
Manji strah od prekida snabdevanja
Jedan od glavnih razloga za pad cena jeste procena trgovaca da bi rizik od ozbiljnijeg prekida isporuka nafte sa Bliskog istoka mogao da bude manji nego prethodnih nedelja. Kada su geopolitičke tenzije visoke, tržište u cenu barela uključuje dodatnu premiju zbog mogućih problema u transportu i proizvodnji. Čim se pojave signali da bi sukob mogao da se smiri, taj dodatak počinje da se smanjuje. Upravo takva promena raspoloženja obeležila je poslednja trgovanja.
Dodatnu pažnju privukla je najava američkog predsednika Donalda Trampa da će Vašington do kraja godine obustaviti finansijsku pomoć Izraelu, nakon dogovora sa premijerom Benjaminom Netanjahuom. Reč je o programu podrške vrednom četiri milijarde dolara, a Tramp je poručio da Izraelu takva finansijska pomoć više nije neophodna. Istovremeno je naglasio da će Sjedinjene Američke Države ostati spremne da pruže druge oblike podrške. Ove poruke doprinele su promeni očekivanja na tržištu, koje pažljivo prati svaki razvoj događaja sa mogućim posledicama po snabdevanje energentima.
Vašington i Teheran šalju signale za smirivanje
Američki ministar energetike Kris Rajt izjavio je da noćni napadi na iransko ostrvo Kešm nisu uticali na tokove nafte. Njegova poruka bila je značajna za tržište, budući da se svaki vojni incident u blizini važnih energetskih pravaca posmatra kao potencijalna pretnja snabdevanju. Rajt je najavio i da će dodatne količine naftnih derivata biti obezbeđene iz Persijskog zaliva i Indije. Takve najave mogu ublažiti zabrinutost kupaca zbog dostupnosti energenata.
Istovremeno su iz Teherana stigle poruke koje ukazuju na veću spremnost za diplomatske kontakte. Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je da je vrhovni vođa Modžtaba Hamnei odobrio razgovore o pitanjima koja su ranije smatrana neprihvatljivim za pregovore. Takav pomak mogao bi da otvori prostor za razmatranje tema koje su do sada predstavljale prepreku u diplomatskim odnosima. Ipak, spremnost na razgovore još ne znači da je dogovor postignut niti da su svi rizici za energetsko tržište otklonjeni.
Šta pad cena nafte znači za vozače u Srbiji
Pojeftinjenje nafte na svetskom tržištu moglo bi vremenom da donese povoljnije uslove i za potrošače u Srbiji, posebno kada je reč o cenama benzina i dizela. Sirova nafta predstavlja važnu stavku u troškovima proizvodnje goriva, pa njen pad može da smanji pritisak na maloprodajne cene. Ipak, promena se ne oseća odmah na benzinskim pumpama, jer između kretanja berzanskih cena i formiranja konačnih cena goriva postoji vremenski razmak. Na taj proces utiču i kurs dolara, troškovi prerade, transporta i distribucije.
Za domaćinstva bi eventualno pojeftinjenje goriva značilo manje izdatke za svakodnevnu vožnju, ali i potencijalno niže troškove prevoza robe i putničkog transporta. To je važno i za privredu, jer se energenti ugrađuju u cenu brojnih proizvoda i usluga, od poljoprivredne proizvodnje do dostave. Ukoliko se niže cene nafte zadrže duže vreme, deo tih ušteda mogao bi postepeno da se odrazi i na druge troškove. Ipak, jedan dan pada na berzi nije dovoljan da bi se očekivalo trenutno pojeftinjenje na pumpama.
Za vozače u Srbiji zato će biti važnije da li će se silazni trend nastaviti tokom narednih nedelja nego koliko je barel pojeftinio u jednom trgovačkom danu. Stabilnije i niže cene nafte mogle bi da ublaže pritisak na kućne budžete, naročito kod građana koji svakodnevno koriste automobil. U slučaju novog rasta cena ili poremećaja u snabdevanju, taj povoljan efekat mogao bi brzo da oslabi.
Tržište čeka potvrdu stabilnijeg trenda
Pad cena pokazuje koliko su energetska tržišta osetljiva na promene u očekivanjima o snabdevanju. Manje straha od prekida isporuka obično znači i manju potrebu trgovaca da plaćaju dodatnu cenu za sigurnost snabdevanja. Ukoliko se diplomatski kontakti nastave, pritisak na cene mogao bi da potraje, ali bi svaki novi incident mogao ponovo da promeni smer kretanja.
Za potrošače će zato biti presudno da li će se niže cene sirove nafte održati dovoljno dugo da se odraze na tržište derivata. U Srbiji bi takav razvoj mogao da donese olakšanje vozačima i privredi, ali i da ublaži deo troškova koji se prenose na cene robe i usluga. Za sada je, međutim, reč o mogućem povoljnom trendu, a ne o garanciji da će gorivo uskoro biti jeftinije.
