U Srbiji se o novcu, nekretninama i nasledstvu često razgovara tek kada nastane problem. Slično je i sa bračnim ugovorima, koji se i dalje doživljavaju kao znak nepoverenja među partnerima, iako njihova svrha može biti upravo suprotna – da unapred razjasne imovinske odnose i spreče dugotrajne sporove. Procene iz pravne prakse pokazuju da se na oko 200 sklopljenih brakova zaključuje tek jedan ovakav ugovor.
Za razliku od sredina u kojima je dogovor o imovini pre venčanja uobičajen, u Srbiji se takav potez često tumači kao priprema za razvod. Međutim, domaće zakonodavstvo već godinama omogućava partnerima da samostalno urede način na koji će raspolagati imovinom. Advokatica za porodično pravo Ružica Kukić objašnjava da zakon koristi naziv bračni ugovor, jer se on može zaključiti pre venčanja, ali i tokom trajanja braka.
Šta zakon smatra zajedničkom, a šta posebnom imovinom
Jedna od najčešćih nedoumica odnosi se na stan, kuću ili ušteđevinu koju jedan partner poseduje pre stupanja u brak. Prema Porodičnom zakonu, takva imovina smatra se posebnom i ostaje vlasništvo supružnika koji ju je stekao. Isto pravilo važi za imovinu dobijenu nasleđem ili poklonom tokom braka, kao i za onu stečenu deobom ranije zajedničke imovine. Sam čin venčanja ne znači da sva dotadašnja imovina automatski postaje zajednička.
Drugačija pravila primenjuju se na ono što supružnici steknu zajedničkim radom tokom bračne zajednice. Tu spadaju prihodi od rada, zarade i druga imovina stečena tokom braka. U slučaju razvoda polazi se od zakonske pretpostavke da supružnicima pripadaju jednaki udeli, odnosno po 50 odsto. Ipak, u sudskom postupku moguće je dokazivati da je doprinos jednog supružnika bio veći, pa konačna podela ne mora uvek biti jednaka.
Bračni ugovor omogućava partnerima da unapred odrede drugačiji imovinski režim i izbegnu neizvesnost koja može nastati prilikom razvoda. Njime ne moraju obuhvatiti sve što poseduju, već mogu urediti odnose samo u vezi sa određenom nekretninom, poslovanjem ili drugim vrednijim delom imovine. Za sve što nije obuhvaćeno ugovorom nastavljaju da važe zakonska pravila. Takva mogućnost posebno je značajna kada supružnici imaju različite prihode ili već izgrađenu imovinsku strukturu.
Nije namenjen samo bogatima i vlasnicima firmi
Bračni ugovor se najčešće povezuje sa ljudima koji poseduju više nekretnina, vode privatne kompanije ili imaju značajnu ušteđevinu. Ipak, advokatica Ružica Kukić ukazuje da o njegovom zaključivanju treba da razmisle i partneri koji iza sebe imaju prethodne brakove i decu iz ranijih veza. U takvim porodicama imovinski odnosi mogu biti složeniji, naročito kada postoje različita očekivanja u vezi sa nasledstvom i budućim ulaganjima. Pravovremeno definisanje vlasništva može smanjiti mogućnost nesporazuma među članovima porodice.
Ovakav sporazum može biti koristan i parovima koji su već godinama u braku. Vremenom postaju jasniji prihodi, ulaganja i doprinosi svakog partnera, pa postoji prostor da se dogovore pravila koja odgovaraju njihovoj stvarnoj situaciji. Potpisivanje ugovora ne mora da znači da supružnici očekuju razvod, već da žele da uklone nejasnoće oko imovine. Posebno je važno što se dogovor može prilagoditi konkretnim potrebama, umesto da obuhvati čitavu zajedničku imovinu.
Kućni ljubimci mogu biti predmet dogovora, ali neverstvo ne
Zanimljivo je da se bračnim ugovorom u Srbiji mogu urediti i pitanja koja na prvi pogled deluju neuobičajeno. Kućni ljubimci se u domaćem pravnom sistemu tretiraju kao imovina, pa supružnici mogu da odrede kome će pripasti pas ili mačka ukoliko dođe do razvoda. Međutim, takav dogovor ne podrazumeva model zajedničkog staranja i raspored viđanja kakav postoji kod dece. Reč je o uređivanju vlasništva, a ne roditeljskog odnosa.
Mnogo je drugačija situacija kada je reč o neverstvu. Iako se u pojedinim zemljama mogu sresti ugovorne odredbe koje predviđaju finansijske posledice prevare, domaći Porodični zakon ne zasniva razvod na utvrđivanju krivice jednog od supružnika. Zbog toga se ugovorne kazne za neverstvo ne uklapaju u zakonski okvir na način na koji se često zamišlja. Partneri mogu da uređuju međusobne imovinske odnose, ali ne mogu proizvoljno da uvode pravila suprotna javnom poretku i dobrim običajima.
O deci se ne odlučuje unapred
Postoji granica koju bračni ugovor ne može da pređe, bez obzira na to koliko su partneri saglasni. Pitanja roditeljskog prava, starateljstva i izdržavanja dece ne mogu se unapred rešavati ovakvim sporazumom. Supružnici ne mogu potpisom da odrede ko će nakon eventualnog razvoda samostalno vršiti roditeljsko pravo niti da unapred utvrde iznos alimentacije. O tim pitanjima odlučuje se u skladu sa zakonom i okolnostima koje postoje u trenutku razvoda.
Osnovno merilo u takvim postupcima jeste najbolji interes deteta, koji ima prednost nad dogovorima roditelja o sopstvenim imovinskim interesima. Zato se odluke o tome sa kim će dete živeti, kako će održavati odnose sa drugim roditeljem i kolika će biti njegova izdržavanja ne mogu svesti na unapred potpisan dokument. Čak ni međusobna saglasnost supružnika ne može zameniti zakonsku procenu konkretnih okolnosti. Bračni ugovor, dakle, može urediti imovinu odraslih, ali ne i unapred odrediti budućnost dece.
Stambeni kredit ostaje jedno od najtežih pitanja
Posebno složena situacija nastaje kada supružnici tokom braka kupe stan na kredit, a zatim odluče da se razvedu. Prema objašnjenju advokatice Kukić, polazi se od pretpostavke da su rate otplaćivane zajedničkim sredstvima, čak i kada kredit formalno glasi samo na jednog supružnika. To znači da činjenica da je samo jedan partner naveden kao korisnik kredita ne rešava automatski pitanje imovinskih udela. Važno je utvrditi kada je nekretnina stečena, kako je finansirana i iz kojih sredstava su izmirivane obaveze.
Jedno od mogućih rešenja jeste da supružnik sa kojim ostaju deca preuzme dalju otplatu kredita i zadrži stan, uz finansijsko obeštećenje drugog partnera za njegov dotadašnji udeo. Takav dogovor može biti praktičniji od prodaje nekretnine i podele novca, posebno kada je reč o porodičnom domu. Ipak, potrebno je urediti i odnos prema banci, jer dogovor između supružnika sam po sebi ne menja automatski obaveze iz ugovora o kreditu. Ukoliko sporazum nije moguć, o spornim ulaganjima i imovinskim pravima odlučuje sud.
Kako se zaključuje i kada može da se poništi
Bračni ugovor ne može se sastaviti samo u neformalnom obliku i čuvati među porodičnim dokumentima. Za njegovu pravnu valjanost potrebno je da bude sačinjen u odgovarajućoj formi, uz stručnu pomoć i potvrdu javnog beležnika. Kada se njime uređuju prava na nepokretnostima, neophodno je sprovesti i odgovarajuće upise u katastar nepokretnosti. Time se obezbeđuje da dogovor bude pravno prepoznatljiv i da njegova primena ne zavisi samo od usmenog obećanja.
Ugovor može biti raskinut sporazumom supružnika, dok je njegovo poništavanje moguće i sudskim putem ako postoje zakonski razlozi. To se, između ostalog, odnosi na situacije u kojima je jedna strana potpisala dokument pod prinudom, pretnjom ili u zabludi, odnosno kada je bila izložena izrazito nepovoljnom položaju. Zbog toga je važno da oba partnera pre potpisivanja razumeju šta prihvataju i kakve posledice pojedine odredbe mogu imati. Bračni ugovor nije zamena za poverenje, već pravni način da se imovinski odnosi urede dok među partnerima još postoji mogućnost mirnog dogovora.
