Od 1. januara 2025. godine, minimalna zarada u Srbiji iznosiće 53.529 dinara, što je povećanje od 13,7 odsto u odnosu na prošlu godinu. Iako ovo povećanje može zvučati kao korak ka većoj finansijskoj sigurnosti za radnike, minimalac i dalje nije dovoljan da pokrije osnovne troškove života, posebno za radnike u manjim mestima i van Beograda.
Nova minimalna zarada: Visoka, ali i dalje nedovoljna
Nova minimalna cena rada po satu biće 308 dinara, što je značajan rast u korist zaposlenih. Međutim, povećanje minimalne zarade dolazi s povećanim troškovima za poslodavce, koji će morati da izdvajaju od 66.244 dinara za 160 radnih sati do čak 76.789 dinara za 184 radna sata. Iako su to dodatne obaveze za preduzetnike, država je pokušala da ublaži finansijski pritisak povećanjem neoporezivog dela zarade sa 25.000 na 28.423 dinara. Ove promene omogućavaju veću sigurnost za radnike, ali, s obzirom na troškove života, one nisu dovoljne da garantuju dostojanstven životni standard.
Minimalna zarada pokriva samo osnovnu zaradu koja zavisi od broja odrađenih radnih sati, ali mnogi dodatni troškovi, poput toplog obroka, regresa za godišnji odmor, prekovremenog i noćnog rada i rada na državnim praznicima, nisu uključeni u ovu sumu. Ovi izdaci dolaze kao dodatak na ukupnu zaradu, ali i dalje nisu dovoljni da zaposleni prežive bez značajnih finansijskih izazova.
Troškovi života u Srbiji: Realna slika za radnike van Beograda
Kada se pogleda realan životni standard u Srbiji, jasno je da je minimalna zarada daleko od toga da bude dovoljna za pokriće osnovnih životnih potreba. Za mnoge radnike, naročito izvan Beograda, trošak hrane može biti znatno visok. Mesečni trošak za hranu može doseći 25.000 dinara po osobi, posebno ako se hrani nezdravom i jeftinom ishranom koja se sastoji od testenina, hleba, krompira i konzervi. Ove namirnice, iako pristupačne, loše utiču na zdravlje i mogu doprineti razvoju bolesti, što samo dodatno pogoršava životne uslove radnika.
Za razliku od manjih mesta, gde trošak za hranu može biti nešto niži, stanovanje predstavlja još veći problem, naročito u Beogradu. Cene iznajmljivanja stanova u Beogradu su daleko veće nego u ostatku zemlje. Za prosečan jednosoban stan potrebno je izdvojiti oko 50.000 dinara mesečno. To znači da čak i ako radnik sa minimalnom platom pokrije troškove hrane, stanovanje može predstavljati ozbiljan problem.
U manjim mestima trošak stanovanja je niži, ali je i dalje očigledno da minimalna zarada od 53.529 dinara nije dovoljna da obezbedi dostojanstven život. Prosečne cene stanova u manjim mestima kreću se od 20.000 do 35.000 dinara, što je značajan iznos koji smanjuje kupovnu moć i mogućnost da radnici žive komforno.
Minimalna zarada nije dovoljna za život
Povećanje minimalne zarade u Srbiji je svakako korak u pravom smeru, ali ono nije dovoljno da pokrije osnovne životne potrebe. Povećanje troškova za poslodavce i nedovoljna pokrivenost troškova života za radnike jasno ukazuju na to da je realna slika za mnoge radnike daleko od dostojanstvenog života. Da bi životni standard radnika bio prihvatljiv, potrebno je dodatno ulaganje u obrazovanje, zdravstvo i socijalnu politiku, kao i značajno povećanje minimalne zarade koja bi bila u skladu sa stvarnim troškovima života.
