Priča o ljudima koji se „promene preko noći“ nakon što steknu novac, položaj ili uticaj prisutna je u gotovo svim društvima. Osoba koja je ranije bila skromna i obzirna ponekad počinje da ignoriše tuđa mišljenja, prekida razgovore i očekuje poseban tretman. Takva promena često se pripisuje novcu, ali psihologija pokazuje da je mehanizam složeniji. Bogatstvo samo po sebi ne stvara novu ličnost, već menja okolnosti u kojima se postojeće osobine ispoljavaju.
Novac donosi veću slobodu odlučivanja i smanjuje zavisnost od drugih ljudi. Kada osoba više ne mora da traži odobrenje, pomoć ili podršku okoline, može postati manje pažljiva prema potrebama drugih. U određenim situacijama osećaj moći može oslabiti sposobnost da se sagleda tuđa perspektiva.
Istraživanja iz oblasti socijalne psihologije ukazuju da ljudi koji osećaju veću kontrolu nad situacijom ponekad slabije primećuju emocije i potrebe drugih. To ne znači da svaka uspešna osoba postaje hladna ili sebična, već da promenjena društvena pozicija može uticati na način razmišljanja i donošenja odluka.
Razlika se najčešće vidi između zdravog samopouzdanja i osećaja nadmoći. Osoba koja zna svoju vrednost i dalje poštuje druge, dok problem nastaje kada uspeh počne da tumači kao dokaz da zaslužuje više od ljudi oko sebe.
Zašto neki počinju da očekuju poseban tretman
Jedna od najvećih promena koje novac može doneti jeste način na koji čovek objašnjava sopstveni uspeh. Ljudi koji postanu imućni ponekad počinju da veruju da su sve postigli isključivo zahvaljujući ličnim sposobnostima, radu i disciplini. Pri tome mogu zanemariti ulogu okolnosti, podrške drugih ljudi, obrazovanja, trenutka u kojem su napravili određene poteze ili sreće.
Iz takvog načina razmišljanja može nastati osećaj da su „drugačiji“ od drugih. Osoba počinje da veruje da njeno vreme više vredi, da njena pravila treba da budu važnija i da su kompromisi nešto što treba da prave samo drugi. Upravo tu se nalazi granica između samouverenosti i bahatosti.
Promena ponašanja često ne dolazi zato što je neko postao bogatiji, već zato što se promenio odnos posledica i nagrada. Dok je ranije morao da vodi računa o mišljenju kolega, prijatelja ili poslovnih partnera, finansijska sigurnost može da ukloni deo tih ograničenja.
Kada okolina prestane da pruža iskrenu kritiku, problem može dodatno da se pogorša. Ljudi koji se nalaze oko moćne osobe ponekad biraju da prećute neprijatne stvari, što može stvoriti utisak da je takvo ponašanje prihvatljivo.
Moć može da oslabi empatiju, ali ne kod svih
Psiholozi naglašavaju da moć nije automatski povezana sa lošim karakterom. Postoje ljudi koji nakon velikog uspeha postaju još spremniji da pomažu drugima, ulažu u zajednicu i koriste svoj položaj odgovorno. Razlika često zavisi od vrednosti koje je osoba imala pre nego što je stekla novac.
Kod nekih ljudi, međutim, osećaj superiornosti može postati izraženiji. Kada osoba dugo dobija potvrdu da je važna i uspešna, može početi manje da obraća pažnju na iskustva ljudi koji nemaju isti društveni položaj.
Eksperimenti u socijalnoj psihologiji pokazali su da privremeni osećaj moći može uticati na ponašanje ljudi. U određenim situacijama učesnici koji su sebe doživljavali kao uticajnije bili su manje skloni da razmišljaju o perspektivi drugih osoba.
Ipak, takvi rezultati ne znače da su bogati ljudi po prirodi manje empatični. Oni samo pokazuju da okruženje, društveni status i osećaj kontrole mogu promeniti način na koji ljudi procenjuju sebe i druge.
Šta istraživanja govore o bogatstvu i neetičnom ponašanju
Jedna od poznatijih tema u psihologiji jeste pitanje da li viši društveni status povećava sklonost ka sebičnom ponašanju. Pojedina istraživanja pokazala su da ljudi sa većim osećajem privilegije mogu lakše opravdati postupke koji bi drugima bili neprihvatljivi.
U nekim eksperimentima primećena je veća spremnost privilegovanih grupa da ignorišu određena pravila ili da svoje interese stave ispred zajedničkih. Međutim, naučnici upozoravaju da takvi rezultati ne mogu da se tumače kao dokaz da novac kvari svakog čoveka.
Na ponašanje utiču brojni faktori, uključujući vaspitanje, obrazovanje, društveno okruženje i lične vrednosti. Imućna osoba može biti izuzetno velikodušna, dok neko bez velikih finansijskih mogućnosti može pokazivati sebičnost ili nedostatak razumevanja za druge.
Zbog toga savremena psihologija odbacuje jednostavnu podelu na „dobre siromašne“ i „loše bogate“. Mnogo je preciznije reći da novac povećava mogućnosti, a karakter određuje način na koji će te mogućnosti biti iskorišćene.
Novac kao ogledalo čovekovih vrednosti
Najbliže odgovoru na pitanje da li novac menja čoveka jeste zaključak da može da pojača ono što već postoji. Osoba koja ima razvijenu empatiju i osećaj odgovornosti često će te osobine preneti i u svet finansijskog uspeha. Ona koja je sklona dominaciji može dobiti više prostora da to pokaže.
Zbog toga promena nakon bogaćenja često deluje iznenadno, iako se ličnost nije nužno promenila u kratkom periodu. Samo su nestale prepreke koje su ranije ograničavale određena ponašanja.
Pravi test karaktera možda nije period kada čovek nema moć, već trenutak kada je dobije. Način na koji se odnosi prema ljudima od kojih više ništa ne zavisi često pokazuje više nego odnos prema onima koji mu mogu pomoći.
Novac može kupiti slobodu, udobnost i uticaj, ali ne određuje automatski kakva će osoba neko postati. On samo daje veću mogućnost da čovek pokaže vrednosti koje su već bile prisutne.
