Američki ministar energetike Kris Rajt izazvao je talas rasprava izjavom da će veštačka inteligencija u roku od pet godina omogućiti praktično iskorišćavanje nuklearne fuzije – procesa koji stvara energiju u Suncu i zvezdama.
On tvrdi da bi ova tehnologija mogla da uđe u električne mreže širom sveta za samo osam do petnaest godina, čime bi postala ključ u smanjenju emisija gasova staklene bašte.
Fuzija kao energija budućnosti
„Ne treba da brinemo previše o emisijama koje zagrevaju planetu, jer ćemo ubrzo imati rešenje u sopstvenim rukama”, poručio je Rajt, dodajući da naučni napredak, potpomognut veštačkom inteligencijom, ubrzava put ka čistoj energiji. Njegove reči su iznenadile čak i optimistične stručnjake, s obzirom na to da većina naučnika procenjuje da su komercijalne fuzijske elektrane i dalje decenijama daleko.
Ipak, Rajt naglašava da kombinacija ulaganja u nacionalne laboratorije i inovacija privatnog sektora menja pravila igre. „Bićemo svedoci novih načina iskorišćavanja fuzije mnogo ranije nego što iko očekuje. AI će nam otvoriti vrata koje su do sada bile zatvorene”, izjavio je ministar.
Stručnjaci upozoravaju da, iako je potencijal ogroman, put ka pouzdanoj i komercijalnoj primeni zahteva rešavanje brojnih tehničkih prepreka, od stabilnosti plazme do efikasnosti reaktora. Uprkos tome, fuzija sve više privlači pažnju investitora i država koje žele dugoročna rešenja u energetskoj tranziciji.
Spor oko fosilnih goriva i klimatskih politika
Pored optimizma u vezi sa fuzijom, Rajt je iskoristio priliku da kritikuje evropsku energetsku politiku. On tvrdi da tranzicija sa fosilnih goriva prebrzo osiromašuje građane i vodi ka deindustrijalizaciji. „Evropa rizikuje da izgubi svoju industrijsku snagu dok pokušava da se oslobodi nafte i gasa”, naglasio je, pozivajući Veliku Britaniju da ukine zabranu hidrauličnog frakturisanja i odobri nove dozvole za eksploataciju u Severnom moru.
Njegove izjave podsećaju na retoriku Donalda Trampa, koji je tokom svoje administracije zastupao stav da energetska sigurnost ne sme biti ugrožena zbog preambicioznih klimatskih ciljeva. Kritičari, međutim, upozoravaju da takve politike mogu dodatno usporiti globalne napore u borbi protiv klimatskih promena.
Naučna zajednica u sukobu
Spor oko klimatskih promena dodatno je produbljen kontroverznim izveštajem američkog Ministarstva energetike, u kojem se tvrdi da je pretnja klimatskih promena preuveličana. U dokumentu se navodi da se rast nivoa mora ne ubrzava i da postojeći klimatski modeli precenjuju buduće temperature.
Više od 85 međunarodnih naučnika oštro je reagovalo, tvrdeći da je izveštaj pun grešaka i da koristi selektivne podatke. Rajt je, međutim, odgovorio optužbama da upravo klimatski istraživači manipulišu brojkama kako bi opravdali svoje zaključke. „Selektivno biranje podataka postalo je norma – ne samo u nauci, već i u medijima i politici”, rekao je.
Ipak, priznao je da su klimatske promene „stvarna i fizička pojava”, ali smatra da će dekarbonizacija sveta trajati mnogo duže nego što se predviđa – „ne za dve ili tri decenije, već tek kroz nekoliko generacija”.
Politizacija nauke kao prepreka
Rajt je odbacio tvrdnje da smanjenje finansiranja klimatologije u SAD može ugroziti istraživanja, iako su mnogi upozorili da bi to moglo dovesti do zatvaranja važnih opservatorija i usporavanja razvoja satelitskih tehnologija. „Postoji mnogo glasina, ali istina je da obnavljamo pravu nauku”, naglasio je.
On tvrdi da je jedan od najvećih problema to što je nauka postala previše ispolitizovana. „Ako se ne uklapate u dominantni narativ, rizikujete da izgubite finansiranje. To nije način na koji nauka treba da funkcioniše”, rekao je Rajt, podvlačeći da upravo zbog toga veruje da je vreme da se vrati poverenje u istraživanja oslobođena političkih pritisaka.
Iako su njegove tvrdnje izazvale oštre reakcije, nema sumnje da je diskusija o budućnosti nuklearne fuzije i energetske politike tek na početku. Dok jedni veruju da će tehnologija promeniti svet, drugi upozoravaju da je put do stabilne i masovne primene mnogo duži nego što optimisti tvrde.
