Vlada Srbije je od 1. septembra 2025. godine uvela uredbu o ograničenju marži u trgovini na veliko i malo. Prema uredbi, maksimalna marža u maloprodaji za 23 vrste proizvoda, uključujući mleko, hleb, jaja, meso, voće, povrće, smrznute proizvode, hranu za bebe, kućnu hemiju i proizvode lične higijene, ne može biti veća od 20% na prodajnu cenu bez PDV-a.
Zvanično, uredba ima za cilj zaštitu potrošača i sprečavanje rasta cena osnovnih namirnica, ali kada se pogleda realna situacija, efekti su daleko od onoga što zakon zvuči da obećava.
Šta uredba formalno predviđa
Uredbom je propisano da fakturna cena dobavljača ne može biti veća od one koja je važila 1. avgusta 2025. godine. Trgovci sa prihodima većim od 4,5 milijardi dinara u 2024. godini moraju primeniti maksimalnu maržu od 20% na navedene proizvode. Ako je prethodna marža bila manja, primenjivaće se ona niža.
U teoriji, ovo znači da osnovne namirnice neće poskupeti preko tog limita, a potrošači bi trebali da osećaju privremenu zaštitu svojih kućnih budžeta.
Šta ovo znači u praksi
Već u prvim danima primene uredbe, primećeno je da su cene nekih proizvoda u supermarketima već porasle, što pokazuje da trgovci već prilagođavaju cene kako bi pokrili povećane troškove nabavke ili proizvodnje.
Ovo ukazuje da uredba može imati privremeni efekat stabilizacije cena, ali da dugoročno neće sprečiti rast troškova za građane, posebno kada se uzme u obzir sledeće:
-
Rast cena električne energije od oktobra – proizvodnja, skladištenje i transport hrane zavise od struje. Kada se troškovi struje povećaju, proizvodi koji su formalno ograničeni na 20% marže praktično moraju poskupeti kako bi proizvođači i trgovci pokrili troškove.
-
Smanjenje pakovanja (shrinkflation) – trgovci i proizvođači mogu smanjiti količinu u pakovanju, a cena ostaje ista. Kupac plaća istu sumu za manje proizvoda.
-
Povećanje cena proizvoda koji nisu obuhvaćeni uredbom – luksuzni, uvozni ili specijalni proizvodi mogu poskupeti, dok osnovni proizvodi formalno ostaju unutar marže.
-
Smanjenje akcija i popusta – mnoge aplikacije supermarketa više ne prikazuju akcije, što znači da kupci gube mogućnost dodatnih ušteda, a trgovci zadržavaju profit.
Skriveni problemi i potencijalne zloupotrebe
Uredba izgleda dobro “na papiru”, ali u stvarnosti postoji nekoliko skrivenih problema:
-
Trgovci mogu prebaciti troškove na proizvode koji nisu regulisani uredbom.
-
Dodatni troškovi transporta, skladištenja i logistike nisu ograničeni, pa se oni mogu jednostavno preneti na kupce.
-
Efekat zakona može biti privremen – dok troškovi proizvodnje i struje ne rastu, cene mogu biti nominalno stabilne, ali kada porastu troškovi, građani neće imati zaštitu.
Šta ovo znači za prosečnog potrošača
Za prosečnu srpsku porodicu, privremena marža od 20% na osnovne proizvode možda izgleda kao pomoć, ali u praksi:
-
Cene će i dalje rasti zbog povećanih troškova struje, transporta i proizvodnje.
-
Akcije i popusti koji su ranije omogućavali dodatnu uštedu sada nestaju.
-
Smanjenje pakovanja proizvoda znači da kupac praktično plaća istu sumu za manje proizvoda.
-
Dugoročno, uredba ne menja ukupan trošak života, a prosečan potrošač neće osetiti značajnu razliku.
Iako uredba formalno ograničava marže i deluje kao mera zaštite potrošača, u praksi njena primena može pružiti samo privremenu stabilnost cena na pojedine proizvode.
Troškovi života i dalje rastu zbog povećanih cena energije, transporta i proizvodnje, dok mogućnosti za dodatne uštede, poput akcija i popusta, postaju ograničene.
Izvor: Politika
