Organska poljoprivreda u Srbiji postepeno širi obuhvat, a rast broja proizvođača i površina pod ovakvom proizvodnjom ukazuje na sve veće interesovanje za održivije načine uzgoja hrane. Ipak, organski zasadi i dalje zauzimaju relativno mali deo obradivog zemljišta, pa pred domaćim poljoprivrednicima ostaje izazov da prošire proizvodnju i obezbede stabilan plasman.
O ovim temama razgovaralo se na 22. „Biofestu” na Otvorenom univerzitetu u Subotici, gde su se okupili proizvođači, stručnjaci i predstavnici organizacija koje podržavaju organsku proizvodnju. Manifestacija, koju organizuje udruženje „Teras”, namenjena je predstavljanju organskih proizvoda, razmeni iskustava i upoznavanju potrošača sa mogućnostima njihove kupovine.
Površine pod organskom proizvodnjom i dalje čine mali deo zemljišta
Prema podacima predstavljenim na festivalu, Srbija je od početnih 220 hektara stigla do približno 27.800 hektara pod organskom poljoprivredom, što čini oko jedan odsto ukupnih obradivih površina. Istovremeno raste i broj učesnika u ovom sektoru, uključujući proizvođače, prerađivače i distributere. Tokom 2025. godine evidentirano je 710 operatera, dok ih je sada 755, što ukazuje na postepeno širenje delatnosti.
Snježana Mitrović iz udruženja „Teras” navela je da se rast beleži i u Vojvodini, gde je površina pod organskom proizvodnjom dostigla oko 8.200 hektara. Zastupljene su prvenstveno žitarice, krmno i industrijsko bilje, dok Severnobački okrug beleži dugoročan rast od 2000. godine. Na tom području organska proizvodnja obuhvata približno 900 hektara, uključujući 45 hektara pod organskim jabukama. Za poljoprivrednike koji razmišljaju o prelasku na ovaj način rada, jedan od najvažnijih uslova ostaje siguran plasman proizvoda.
Institut „Zemun Polje” nagrađen za organsku proizvodnju
Ovogodišnje priznanje za bio-proizvođača godine pripalo je Institutu za kukuruz „Zemun Polje”, a nagradu je primila zamenica direktora Milena Simić. Institut se organskom proizvodnjom bavi od 2011. godine, na površini od jednog hektara, dok je dodatna parcela nedavno uključena u proces konverzije. Na njoj se sprovode eksperimenti za koje je neophodno korišćenje organskih proizvodnih metoda.
Istraživanja obuhvataju primenu plodoreda, različitih sistema obrade zemljišta i đubrenja, pokrovnih useva i bioloških metoda suzbijanja korova. Na organskoj parceli uzgajaju se kukuruz, uključujući domaću sortu crvenog zrna „rumenka”, pšenica spelta i pojedine mahunarke. Takva kombinacija useva doprinosi smanjenju pritiska korova, štetočina i bolesti, uz manje oslanjanje na intenzivne hemijske tretmane. Cilj je da se pronađu rešenja koja istovremeno čuvaju zemljište, podržavaju biološku raznovrsnost i omogućavaju dugoročnu poljoprivrednu proizvodnju.
Novi propisi menjaju način kontrole i sertifikacije
Kontrola proizvodnje predstavlja važan deo razvoja organskog tržišta, jer kupci moraju da imaju pouzdanu potvrdu da su proizvodi nastali u skladu sa propisanim pravilima. Nenad Novaković, direktor „Organik kontrol sistema”, naveo je da se od 1. juna primenjuje novi zakon o organskoj proizvodnji, kojim se uvode promene u registraciji proizvođača i nadzoru nad čitavim sistemom.
Među novinama je i grupna sertifikacija, koja omogućava da se proizvođači organizuju kroz pravno formalizovane grupe, poput udruženja ili zadruga, i zajednički nastupaju na tržištu. Ovakav model posebno je značajan za sektore u kojima sarađuje veći broj manjih gazdinstava, poput proizvodnje maline. Uvođenje službenih kontrola uz postojeći sistem sertifikacije trebalo bi dodatno da ojača nadzor nad proizvodnjom i prometom organskih namirnica.
Organska hrana i navike najmlađih
Na „Biofestu” je pažnja posvećena i ishrani dece, a za mališane iz predškolskih grupa pripremljena je zdrava užina. Profesorka Tereza Horvat Skenderović, jedan od pionira promocije organske poljoprivrede na ovim prostorima, ukazala je na značaj razvoja zdravijih prehrambenih navika od najranijeg uzrasta. Posebno je istakla potrebu da se visokoprerađene namirnice i brza hrana češće zamene raznovrsnom hranom sa većom nutritivnom vrednošću.
Organski proizvodi nastaju prema pravilima koja ograničavaju upotrebu određenih sintetičkih sredstava, ali njihov kvalitet zavisi i od ukupnog sastava ishrane, načina proizvodnje i pravilnog rukovanja hranom. Zato je važno da potrošači razumeju šta organski sertifikat garantuje i kako da ga prepoznaju prilikom kupovine. Za domaće proizvođače, širenje svesti o ovim proizvodima može biti prilika da razviju tržište, dok će dalji napredak sektora zavisiti i od dostupnosti proizvoda, poverenja kupaca i ekonomske održivosti gazdinstava.
