Očuvanje zdravlja u srednjim godinama moglo bi da ima značajan uticaj na to koliko dugo ljudi žive bez demencije. Novo istraživanje ukazuje da osobe koje nemaju dijabetes, imaju normalan krvni pritisak i ne puše mogu da očekuju gotovo 13 godina duži život bez ovog oboljenja u poređenju sa ljudima koji imaju sva tri faktora rizika. Rezultati naglašavaju značaj prevencije mnogo pre nego što se pojave problemi sa pamćenjem i drugim kognitivnim sposobnostima.
Istraživači su analizirali podatke više od 12.000 ljudi i pratili povezanost između zdravlja krvnih sudova i perioda života bez demencije. Nalazi su posebno značajni jer su sva tri faktora rizika povezana sa stanjima na koja se može uticati promenama životnih navika i odgovarajućim lečenjem. Ipak, rezultati ne znače da se demencija može potpuno sprečiti, već da očuvanje kardiovaskularnog zdravlja može da doprinese smanjenju rizika i dužem očuvanju kognitivnih funkcija.
Zašto su srednje godine važne za zdravlje mozga
Demencija predstavlja sve veći zdravstveni izazov širom sveta, a starenje stanovništva dodatno povećava značaj istraživanja njene prevencije. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, godišnje se u svetu registruje oko deset miliona novih slučajeva, dok se očekuje da će ukupan broj ljudi koji žive sa demencijom nastaviti da raste. Bolest može da utiče na pamćenje, rasuđivanje, orijentaciju i sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Zbog toga naučnici sve više proučavaju faktore koji bi mogli da pomognu u očuvanju zdravlja mozga tokom starenja.
Posebna pažnja usmerena je na srednje životno doba, kada se često razvijaju hronična stanja koja godinama mogu ostati neprepoznata. Visok krvni pritisak i dijabetes mogu da oštete krvne sudove i poremete snabdevanje mozga krvlju, dok pušenje dodatno povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Takva oštećenja mogu da doprinesu razvoju kognitivnih problema kasnije u životu. Kontrola faktora rizika zato nije važna samo za srce, već i za dugoročno očuvanje moždanih funkcija.
Istraživanje objavljeno u časopisu Neurology Open Access povezalo je odsustvo dijabetesa, hipertenzije i pušenja sa dužim očekivanim periodom života bez demencije. Glavni istraživač Džozef Koreš istakao je značaj pravovremenog delovanja na ove faktore rizika. Prema njegovim rečima, očuvanje zdravlja krvnih sudova u srednjim godinama moglo bi da pomogne ljudima da duže sačuvaju zdravlje mozga. To je posebno važno jer promene povezane sa demencijom mogu da se razvijaju godinama pre nego što postanu primetne.
Kako se rizik menja sa brojem faktora
Podaci su pokazali jasne razlike u očekivanom broju godina života bez demencije, u zavisnosti od toga koliko je faktora rizika osoba imala u srednjim godinama. Kod ljudi koji su sa 55 godina bili bez dijabetesa, visokog krvnog pritiska i pušenja, procenjeni period života bez demencije iznosio je oko 30 godina. Osobe sa jednim od tih faktora mogle su da očekuju približno 26 godina, dok je kod onih sa dva faktora procena iznosila oko 21 godinu. Ovakve razlike ukazuju na to da se rizik ne može posmatrati samo kroz jedan pokazatelj zdravlja.
Najnepovoljniji rezultati zabeleženi su kod učesnika koji su imali sva tri faktora rizika. Njihov očekivani period života bez demencije iznosio je nešto više od 17 godina, što je gotovo 13 godina manje nego kod ljudi bez ijednog od navedenih faktora. Istraživači su takođe utvrdili da je grupa sa sva tri faktora imala gotovo tri puta veći rizik od razvoja demencije u poređenju sa grupom bez tih faktora. Ovi rezultati naglašavaju koliko kombinacija zdravstvenih problema i pušenja može da bude nepovoljna za dugoročno zdravlje.
Ipak, navedeni brojevi predstavljaju prosečne procene za grupe ispitanika, a ne predviđanje koliko će dugo živeti određena osoba bez bolesti. Na razvoj demencije utiču i drugi činioci, uključujući godine, genetiku, obrazovanje, fizičku aktivnost i druga zdravstvena stanja. Odsustvo tri faktora rizika ne pruža potpunu zaštitu, kao što njihovo prisustvo ne znači da će osoba sigurno razviti demenciju. Nalaze je zato važno razumeti kao dodatni dokaz značaja prevencije, a ne kao garanciju određenog zdravstvenog ishoda.
Razlike između muškaraca i žena
Istraživači su uočili i razlike između muškaraca i žena u procenjenom broju godina života bez demencije. Žene su u celini imale duži očekivani period bez bolesti, mada se rezultati razlikuju u zavisnosti od zdravstvenog stanja i prisutnih faktora rizika. Među osobama koje su imale sva tri faktora, procena je iznosila oko 18 godina za žene i približno 16 godina za muškarce. Ove razlike predstavljaju grupne proseke i ne mogu se neposredno primeniti na svaku osobu.
Nalazi dodatno ukazuju da je važno pratiti zdravlje tokom srednjih godina, bez obzira na pol. Redovne kontrole krvnog pritiska, pravovremeno otkrivanje i lečenje dijabetesa i prestanak pušenja predstavljaju konkretne korake koji mogu da smanje rizik od brojnih hroničnih bolesti. Značaj imaju i fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i kontrola drugih zdravstvenih problema, iako se njihovi pojedinačni efekti ne mogu izračunati samo na osnovu ova tri faktora iz istraživanja. Najvažnije je da se sa brigom o zdravlju ne čeka pojava prvih tegoba.
Istraživači se nadaju da će rezultati podstaći ljude da ranije prepoznaju značaj zdravlja krvnih sudova i preduzmu mere koje su im dostupne. Gotovo 13 dodatnih godina bez demencije nije obećanje za pojedinca, već razlika uočena između grupa sa različitim profilima rizika. Poruka studije je da kontrola krvnog pritiska, prevencija i lečenje dijabetesa i izbegavanje pušenja mogu da budu važan deo strategije za zdravije starenje i očuvanje mentalnih sposobnosti.
