Nemačka planira da od 1. jula 2027. uvede porez na zaslađena bezalkoholna pića, meru kojom želi da podstakne proizvođače da smanje količinu šećera u svojim proizvodima i obezbedi dodatne prihode za javne finansije. Savezna vlada usvojila je predlog, ali je za njegovo stupanje na snagu potrebno odobrenje parlamenta. Nova dažbina mogla bi da promeni ponudu i cene u prodavnicama, posebno kada je reč o limunadama, ledenim čajevima i energetskim napicima.
Prema procenama, porez bi državi mogao da donese 690 miliona evra tokom 2027. godine, dok se za 2028. očekuju prihodi od 925 miliona evra. Vlada meru obrazlaže i zdravstvenim razlozima, jer je prekomeran unos šećera povezan sa povećanim rizikom od gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i drugih oboljenja. Koliki će biti stvarni efekat zavisiće od toga da li će proizvođači promeniti recepture, da li će troškove preneti na kupce i kako će potrošači reagovati na eventualne promene cena.
Koja pića će biti obuhvaćena porezom
Predloženi porez odnosi se na zaslađena pića koja sadrže najmanje pet grama šećera na 100 mililitara. U ovu grupu spadaju limunade, ledeni čajevi, energetska pića i voćni sokovi kojima je dodat šećer. Količina šećera biće jedan od ključnih kriterijuma za utvrđivanje poreske obaveze, pa će proizvođači morati da obrate pažnju na sastav svojih proizvoda. Pića sa sličnom namenom tako bi mogla da budu različito oporezovana u zavisnosti od količine šećera koju sadrže.
Planirane su dve poreske stope, određene prema sadržaju šećera u napitku. Takav model treba da podstakne kompanije da menjaju recepture i smanjuju količinu šećera kako bi izbegle višu stopu. Za industriju to može značiti dodatne troškove, prilagođavanje proizvodnje i promene u deklaracijama. Za kupce, međutim, ostaje otvoreno pitanje da li će proizvođači apsorbovati troškove ili će ih preneti na maloprodajne cene.
Porez bi mogao da utiče i na način na koji se proizvodi predstavljaju na tržištu. Ako se sadržaj šećera smanji, određeni napici mogli bi da pređu u nižu poresku kategoriju, u zavisnosti od konačnih pravila. To bi kompanijama dalo finansijski podsticaj da razvijaju proizvode sa manje šećera, umesto da se oslanjaju isključivo na povećanje cena. Ipak, promena recepture ne znači automatski da će proizvod postati zdrav izbor, jer je za procenu nutritivnog kvaliteta važno uzeti u obzir i druge sastojke i ukupnu ishranu.
Koji napici bi bili izuzeti
Predlogom nisu obuhvaćena alkoholna pića, bezalkoholno pivo, vino i kokteli. Izuzeti bi bili i prirodni sokovi od voća i povrća bez dodatog šećera, kao i nezaslađena gazirana pića. Prema planu, porez se ne bi primenjivao ni na napitke zaslađene zamenskim zaslađivačima, poznate kao „zero“ proizvodi. Razlike u sastavu tako će biti važne za određivanje toga da li određeni proizvod podleže novoj dažbini.
Posebna pravila predviđena su za manje proizvođače, kako bi se ograničilo njihovo administrativno i finansijsko opterećenje. Vlada želi da iz poreza izuzme kompanije koje godišnje proizvode najviše milion litara pića. Takva olakšica, međutim, još nije konačno potvrđena, jer je potrebna saglasnost Evropske komisije. Konačan obuhvat izuzeća zavisiće od daljeg postupka i uslova koji budu utvrđeni.
Za kupce će biti važno da razlikuju napitke koji sadrže prirodne šećere od onih kojima je šećer dodat tokom proizvodnje. Ta razlika već postoji u deklaracijama, ali će uz novu meru dobiti i dodatni finansijski značaj. Ipak, izuzeće iz poreza ne znači nužno da je određeni napitak bez ograničenja preporučljiv za svakodnevnu upotrebu. Potrošačima će deklaracija i dalje biti važna za razumevanje sastava proizvoda i količine šećera koju unose.
Vlada očekuje prihode i promenu navika
Nemačka vlast očekuje da nova dažbina istovremeno donese dodatni novac i podstakne zdravije izbore. Prihodi bi mogli da doprinesu stabilnosti finansiranja obaveznog zdravstvenog osiguranja, dok bi promena cena trebalo da utiče na potražnju za zaslađenim napicima. Slične mere u drugim zemljama često su usmerene i na proizvođače, jer ih podstiču da smanje količinu šećera u proizvodima. Ipak, stvarni zdravstveni učinak ne može se proceniti samo na osnovu iznosa prikupljenog poreza.ć
Promena cene ne mora nužno da dovede do trajne promene potrošačkih navika. Deo kupaca može preći na jeftinije proizvode, dok drugi mogu nastaviti da kupuju iste napitke uprkos poskupljenju. Zbog toga će za procenu uspeha biti važni podaci o prodaji, sastavu proizvoda i ukupnoj potrošnji šećera nakon uvođenja mere. Efekti će zavisiti i od toga koliko su potrošačima dostupne druge opcije, poput vode i nezaslađenih napitaka.
Proizvođači će, ukoliko parlament odobri predlog, morati da se pripreme za početak primene 1. jula 2027. godine. To uključuje proveru sastava proizvoda, procenu troškova i odluku o eventualnim izmenama receptura. Male kompanije dodatno će čekati razjašnjenje uslova pod kojima bi mogle da budu izuzete. Nemačka će tako pokušati da poreskom politikom istovremeno utiče na javno zdravlje i obezbedi stabilniji priliv novca, a uspeh će se meriti i promenama u proizvodnji i ponašanju potrošača.
