Šetnja planinom, obrok od domaćih namirnica i boravak u prirodi deo su doživljaja zbog kojih turisti dolaze na Zlatibor. Međutim, veći broj posetilaca donosi i više ambalaže, plastičnih flaša i ostataka hrane, zbog čega se pitanje zaštite životne sredine sve više povezuje sa razvojem turizma. Upravo o tome razgovarali su mladi, građani i predstavnici institucija na događaju održanom u Čajetini i na Kraljevom trgu na Zlatiboru.
U središtu susreta bila je ideja da održivi turizam ne mora da počiva samo na velikim ulaganjima i infrastrukturnim promenama. Male promene u svakodnevnim navikama turista i turističkih radnika mogu da doprinesu smanjenju otpada i očuvanju prirodnih resursa. Događaj je organizovan u okviru kampanje „Vredi da traje“, koju projekat „EU za cirkularnu ekonomiju u Srbiji“ sprovodi sa udruženjem građana „Zlatiborski krug“, uz finansijsku podršku Evropske unije.
Učenici ponudili ideje za održiviji turizam
U Biblioteci u Čajetini pet timova učenika predstavilo je predloge za turizam koji stvara manje otpada, odgovornije koristi prirodne resurse i donosi koristi lokalnoj zajednici. Pred žirijem i publikom govorili su o tome kako se principi cirkularne ekonomije mogu primeniti u destinaciji koju svake godine posećuje veliki broj turista. Svi učesnički timovi dobili su nagrade, dok su tri najbolje ocenjena dobila i posebna priznanja. Na taj način, učenici nisu bili samo publika u razgovoru o zaštiti životne sredine, već su dobili priliku da ponude sopstvena rešenja.
Član žirija bio je i Vladimir Živanović, direktor Turističke organizacije Zlatibor, koji je istakao značaj uključivanja mladih u planiranje razvoja destinacije. Prema njegovim rečima, njihovi predlozi pokazuju da se o budućnosti turizma može razgovarati i iz perspektive generacija koje će u toj sredini živeti i raditi. Uključivanje učenika može da doprinese tome da zaštita prirode postane deo razmišljanja o turističkoj ponudi, a ne samo tema koja se obrađuje kroz obrazovne aktivnosti. Očuvanje prostora koji privlači posetioce istovremeno je ulaganje u kvalitet života lokalnog stanovništva.
Višekratna ambalaža kao jednostavan izbor
Na Kraljevom trgu građani i turisti učestvovali su u kvizu, posetili foto-kutak i dobili letke sa savetima za smanjenje otpada tokom boravka u prirodi. Aktivnosti su realizovane uz pomoć učenika iz lokalnih škola, koji su razgovarali sa posetiocima o navikama koje mogu da promene već pri sledećem izletu. Učesnici su mogli da razmotre koliko često koriste predmete za jednokratnu upotrebu i koje alternative već imaju na raspolaganju. Poruka je bila praktična: odgovornije ponašanje ne mora da komplikuje putovanje.
Flašica koja se može ponovo puniti, kutija za hranu i platnena torba mogu da zamene deo jednokratne ambalaže koju turisti često nose sa sobom. Važno je i da se otpad ponese sa izletišta ako na licu mesta nema odgovarajućih mesta za odlaganje. Takve navike pojedinačno deluju skromno, ali njihov značaj raste kada ih prihvati veći broj posetilaca. Za destinacije čija se privlačnost zasniva na prirodi, čistiji prostor nije samo ekološki cilj već i važan deo turističkog iskustva.
Zaštita prirode počinje obrazovanjem
Mauro Di Veroli, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji, poručio je da održivi turizam podrazumeva odgovornost prema prirodi, lokalnim zajednicama i budućim generacijama. Izbegavanje nepotrebnih proizvoda za jednokratnu upotrebu i uklanjanje sopstvenog otpada nakon boravka u prirodi primeri su postupaka koji mogu da doprinesu dugoročnim promenama. Prema njegovim rečima, očuvanje predela i divljeg sveta važno je kako bi turističke destinacije zadržale svoje vrednosti i za buduće posetioce. Takav pristup povezuje razvoj turizma sa očuvanjem resursa od kojih on zavisi.
Aleksandra Vučinić, šef Odseka za cirkularnu ekonomiju i održivi razvoj u Ministarstvu zaštite životne sredine, naglasila je da obrazovanje i aktivno učešće mladih mogu da pomognu u stvaranju odgovornijih navika. Cirkularna ekonomija podrazumeva efikasnije korišćenje resursa, smanjenje otpada i pronalaženje načina da se proizvodi i materijali koriste duže, umesto da se brzo odbacuju. Njeni principi mogu da se primene i u turizmu, od izbora ambalaže do odgovornijeg upravljanja hranom i otpadom u ugostiteljstvu. Kada mladi učestvuju u osmišljavanju rešenja, zaštita životne sredine postaje praktičan zadatak, a ne samo apstraktna tema.
Projekat „EU za cirkularnu ekonomiju u Srbiji“ sprovodi se uz finansijsku podršku Evropske unije, uz učešće Ministarstva zaštite životne sredine, sa ciljem podsticanja odgovornijeg korišćenja resursa i razvoja održivijih lokalnih zajednica. Kampanja „Vredi da traje“ nastoji da ove principe približi građanima kroz konkretne primere i aktivnosti. Njena poruka, „Uživaj danas. Sačuvaj za sutra“, sažima izazov sa kojim se suočavaju turistička mesta poput Zlatibora: kako omogućiti ljudima da uživaju u prirodi, a da je pritom ne narušavaju. Odgovor počinje jednostavnim izborima, ali zavisi od toga koliko će ih prihvatiti i posetioci i oni koji turizam razvijaju.
