Spavanje kraće od pet sati tokom noći povezano je sa povećanim rizikom od čak 37 bolesti, pokazalo je istraživanje koje je obuhvatilo 95.559 ljudi. Naučnici su, osim ukupnog trajanja sna, analizirali i vreme provedeno u različitim fazama spavanja, učestalost noćnih buđenja i redovnost odlaska na počinak. Rezultati ukazuju da za zdravlje nije važan samo broj sati provedenih u krevetu već i kvalitet noćnog odmora.
Studija objavljena u naučnom časopisu PLOS Medicine koristila je podatke učesnika iz britanske baze UK Biobank, čije je zdravstveno stanje praćeno tokom medijane od 8,9 godina. Umesto oslanjanja isključivo na lične procene ispitanika, istraživači su koristili uređaje koji beleže pokrete tela tokom spavanja. Podaci prikupljani tokom sedam dana i noći upoređeni su sa zdravstvenim evidencijama kako bi se ispitala povezanost obrazaca spavanja sa kasnijim dijagnozama.
Koliko sati sna je povezano sa najmanjim rizikom
Analiza je pokazala da je kod brojnih zdravstvenih stanja najmanji rizik zabeležen kod ljudi koji su spavali između šest i osam sati. Trajanje sna bilo je povezano sa 86 grupa bolesti, a u 69 njih najniži rizik utvrđen je upravo u tom rasponu. Ipak, povezanost nije bila ista za sva oboljenja, pa duže spavanje nije u svakom slučaju značilo i manji rizik.
Posebno se izdvojila grupa ljudi koja je spavala manje od pet sati tokom noći. Kod njih je kratko trajanje sna bilo povezano sa većim rizikom od 37 bolesti, što ukazuje na moguće posledice dugotrajnog nedovoljnog odmora. Istraživači, međutim, naglašavaju značaj pažljivog tumačenja rezultata, jer statistička povezanost sama po sebi ne dokazuje da nedostatak sna neposredno izaziva određeno oboljenje.
Na san utiču stres, svakodnevne obaveze, životne navike i postojeći zdravstveni problemi. Nedovoljno spavanje može biti posledica takvih okolnosti, ali i faktor koji dodatno opterećuje organizam. Zato je važno posmatrati i trajanje i kvalitet sna, umesto oslanjanja na jedan podatak.
REM faza i duboki san imaju važnu ulogu
Istraživanje je ukazalo i na povezanost REM faze sna sa manjim rizikom od velikog broja bolesti. Ovu fazu karakterišu brzi pokreti očiju, intenzivna moždana aktivnost i često živopisni snovi, a povezuje se sa procesima pamćenja, učenja i obrade emocija. Duže trajanje REM faze bilo je povezano sa manjim rizikom od 83 bolesti u analiziranim podacima.
Prema rezultatima studije, dodatnih 47,6 minuta REM sna bilo je povezano sa 26 odsto manjim rizikom od srčane slabosti, 46 odsto manjim rizikom od demencije i 80 odsto manjim rizikom od Parkinsonove bolesti. Ove razlike ne znače da produžavanje REM faze može direktno da spreči navedena oboljenja. Reč je o statističkim vezama koje zahtevaju dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo kakvu ulogu san ima u njihovom nastanku.
Značaj je primećen i kod dubokog sna, koji učestvuje u fizičkom oporavku organizma. Duže trajanje ove faze bilo je povezano sa manjim rizikom od sedam zdravstvenih stanja, među kojima su dijabetes tipa 2 i veliki depresivni poremećaj. Nasuprot tome, učestala noćna buđenja i neredovan raspored spavanja povezani su sa većim rizikom od pojedinih problema, uključujući anksiozne poremećaje.
Zašto rezultate treba tumačiti oprezno
Iako je istraživanje obuhvatilo veliki broj ljudi i dug period praćenja njihovog zdravlja, postoje ograničenja. Obrasci spavanja beleženi su tokom samo jedne sedmice, pa ne predstavljaju nužno dugoročne navike svakog učesnika. Osim toga, uređaji koji registruju pokrete ne mere moždanu aktivnost direktno, zbog čega su REM i duboki san procenjivani pomoću računarskih modela.
Naučnici su ispitali povezanost različitih karakteristika sna sa više od 1.000 bolesti i zdravstvenih stanja, izdvojivši 156 statistički značajnih veza. Takav pristup omogućio je širok pregled mogućih obrazaca, ali istovremeno zahteva oprez kako se rezultati ne bi tumačili kao dokaz da određena navika izaziva bolest. Moguće je i da pojedina oboljenja počinju da remete san pre nego što budu zvanično dijagnostikovana.
Za većinu odraslih preporučuje se najmanje sedam sati sna tokom noći, mada potrebe mogu da se razlikuju u zavisnosti od uzrasta i individualnih okolnosti. Dugotrajan nedostatak sna ne bi trebalo zanemarivati, naročito ako je praćen umorom, teškoćama sa koncentracijom ili čestim buđenjem. Istraživanje dodatno ukazuje na značaj redovnog rasporeda spavanja, dok će buduće studije morati da razjasne koliko su pojedine faze sna neposredno povezane sa razvojem bolesti.
