To što građanin ima redovna primanja i dovoljno novca na računu ne znači da će mu banka automatski odobriti kredit ili drugu finansijsku uslugu. Banke procenjuju rizike, proveravaju okolnosti klijenta i primenjuju interna pravila, ali njihove odluke moraju da budu zasnovane na objektivnim kriterijumima. Granica između legitimne procene rizika i diskriminacije posebno je važna kada se zahtev odbija zbog godina, državljanstva ili drugih ličnih svojstava.
Narodna banka Srbije navodi da je primila mali broj pritužbi građana koji su smatrali da su banke prema njima postupale diskriminatorno. Najčešće su se odnosile na državljanstvo i starosnu dob, dok u tim pritužbama nije bilo navoda o diskriminaciji zbog političkih ili verskih uverenja.
Zašto banke odbijaju pojedine klijente
Među slučajevima na koje je ukazala centralna banka nalaze se pritužbe ruskih državljana kojima banke nisu želele da odobre uspostavljanje poslovnog odnosa. Kao jedan od razloga navodi se takozvani derisking, odnosno praksa izbegavanja klijenata koje finansijska institucija proceni kao srednje ili visokorizične. Takav pristup može biti povezan sa obavezama u oblasti sprečavanja pranja novca i procenom troškova dodatnih provera.
Banke, međutim, ne odlučuju samo na osnovu iznosa na računu ili visine mesečne zarade. Mogu da uzmu u obzir i druge okolnosti relevantne za određenu uslugu, uključujući procenu kreditnog i regulatornog rizika. Ispunjavanje osnovnih finansijskih uslova ne predstavlja garanciju da će zahtev biti prihvaćen.
Pritužbe su podnosili i stariji građani kojima nisu odobravani pojedini proizvodi, naročito krediti. Banka može da procenjuje rizik u skladu sa uslovima konkretnog proizvoda, ali sama starost klijenta ne znači automatski da je odbijanje opravdano. Ključno je da li odluka počiva na relevantnim i objektivnim kriterijumima ili na nedozvoljenom razlikovanju korisnika.
Kada odbijanje postaje diskriminacija
Banke imaju pravo da upravljaju rizicima i određuju uslove za svoje proizvode, ali ta sloboda nije neograničena. Ako je usluga uskraćena zbog ličnog svojstva koje je zakonom zaštićeno, a ne zbog opravdanih razloga povezanih sa konkretnim zahtevom, takvo postupanje može predstavljati diskriminaciju. Posebno je važno razlikovati odobravanje kredita od prava na platni račun sa osnovnim uslugama, koje je uređeno posebnim pravilima.
Da problem ne mora da nastane zbog namerne diskriminacije pokazuje slučaj porodilje kojoj banka nije omogućila da podnese zahtev za produženje dozvoljenog minusa po tekućem računu. Nakon odlaska na trudničko odsustvo, njena primanja promenila su se iz zarade u naknadu zarade, koju interna pravila banke nisu prepoznavala kao odgovarajući redovni priliv za ovu vrstu zahteva.
Zbog takvog pravila, korisnica je bila onemogućena da uopšte podnese zahtev, iako se njena finansijska situacija promenila usled odsustva povezanog sa trudnoćom. Narodna banka Srbije ocenila je da je takva praksa bila diskriminatorna prema konkretnoj korisnici. Banka je potom uputila izvinjenje, isplatila joj primerenu materijalnu naknadu, odobrila dozvoljeni minus i promenila interna pravila kako bi sprečila ponavljanje sličnih slučajeva.
Šta građani mogu da urade kada smatraju da su oštećeni
Prema navodima Narodne banke Srbije, u većini pritužbi koje su razmatrane u vezi sa državljanstvom i starosnom dobi nije utvrđena diskriminatorna praksa, jer su odluke bile zasnovane na proceni rizika. To, ipak, ne znači da je svako odbijanje automatski opravdano niti da interna pravila banke ne mogu biti sporna.
Građani koji sumnjaju da im je usluga uskraćena na nedozvoljenoj osnovi trebalo bi da sačuvaju zahtev, odgovor banke i drugu dokumentaciju koja može da objasni okolnosti odluke. Važno je utvrditi da li je razlog odbijanja povezan sa uslovima proizvoda ili sa ličnim svojstvom koje ne bi smelo da bude osnov za nepovoljniji tretman. Razlika između procene rizika i diskriminacije ne zavisi samo od ishoda zahteva već i od kriterijuma na osnovu kojih je banka donela odluku.
