Revolucija u razumevanju porekla života na Zemlji
London – Novi naučni podaci donose šokantno otkriće koje može potpuno da promeni naše razumevanje porekla života na Zemlji. Naime, stene sa dna okeana, tzv. polimetalni noduli, mogu da proizvode kiseonik čak i u mrklom mračnom okruženju, gde nije prisutna sunčeva svetlost. Ovo otkriće, koje je izazvalo velike kontroverze u naučnoj zajednici, objavljeno je u prestižnom časopisu Nature Geoscience.
Iako su neki naučnici oduvek smatrali da je kiseonik mogao nastati samo zahvaljujući procesima kao što je fotosinteza, koja zahteva svetlost, novo otkriće postavlja fundamentalna pitanja o evoluciji života na našoj planeti.
Teorija evolucije pod udarom pitanja
Polimetalni noduli, koji se nalaze na dubinama okeana, sadrže mangan, nikl i kobalt, metale koji se koriste u baterijama električnih vozila i drugim tehnologijama sa niskim sadržajem ugljen-dioksida. Naučnici su otkrili da ove stene mogu da generišu dovoljnu količinu električne struje da razdvoje vodu na vodonik i kiseonik, u procesu poznatom kao elektroliza. Ovo bi moglo značiti da se kiseonik proizvodi u samom srcu okeanskih dubina, što dovodi u pitanje dugotrajne pretpostavke da je život na Zemlji postao moguć tek kada su organizmi počeli da proizvode kiseonik uz pomoć svetlosti.
Zapanjujuće rezultate izazivaju nove naučne diskusije
„Ovo otkriće izaziva duboko preispitivanje teorija o nastanku života“, rekao je portparol Škotske asocijacije za nauku o moru. On je naglasio da prisustvo „tamnog kiseonika“ u dubokim morskim područjima ukazuje na to koliko malo još uvek znamo o životu u ovim ekstremnim uslovima. Ekolozi takođe upozoravaju da bi eksploatacija ovih područja mogla dovesti do nepopravljive štete za biodiverzitet na morskom dnu.
S obzirom na to da se Clarion-Clipperton zona u Tihom okeanu sve više istražuje u cilju rudarstva, pitanje dubokomorskog rudarenja postaje još hitnije. Neki stručnjaci smatraju da bi eksploatacija ovih bogatih resursa mogla ugroziti delikatne ekosisteme koji se razvijaju u ekstremnim uslovima.
Skepticizam u naučnim krugovima i kritike studije
Iako je ovo otkriće izazvalo oduševljenje među nekim naučnicima, drugi su izrazili ozbiljan skepticizam. Endrju Svitman, morski ekolog, koji je predložio teoriju o tamnom kiseoniku, suočio se sa kritikama od strane kolega, koji smatraju da su metodološki nedostaci studije mogli uticati na rezultate.
Majkl Klark, menadžer za životnu sredinu u kompaniji The Metals Company, koja je finansirala deo istraživanja, izjavio je da je studija „opterećena metodološkim nedostacima“, a da bi se nalazi mogli pripisati tehničkim greškama u eksperimentima. On je izrazio verovanje da nije postojao jasan dokaz za hipotezu koju je Svitman izneo.
Naučna zajednica nastavlja da istražuje
Olivije Rusel, istraživač iz Ifremera, francuskog nacionalnog instituta za okeansku nauku, smatra da je potrebna dalja istraživanja kako bi se potvrdila ili opovrgla ova otkrića. Prema njegovim rečima, dubokomorsko uzorkovanje uvek je izazov i ne može se jednostavno prihvatiti kao tačno bez dodatnih eksperimenata.
„Kako bi bilo moguće održati kapacitet za generisanje električne struje u nodulu koji se formira toliko sporo?“, pitao je Rusel, ukazujući na nedostatke u razumevanju dugoročnih efekata ovog fenomena.
Značaj za budućnost istraživanja
Ovo otkriće ne samo da pobija dosadašnje teorije o nastanku života, već može imati i značajan uticaj na budućnost rudarenja u moru, ekološke politike i razvoj novih tehnologija. Kako naučnici nastavljaju da analiziraju ove podatke, pitanje porekla kiseonika i životnih uslova u dubokim okeanskim područjima i dalje ostaje jedan od najvećih izazova za savremenu nauku.
