Ako imate dugogodišnje probleme u emotivnim vezama i nižete neuspeh za neuspehom, možda bi trebalo da uzroke potražite i unutar sebe. Neretko se događa da su ponovljene greške i slomovi u vezama uznemirujući odraz vašeg vaspitanja od strane jednog ili čak oba roditlja koji su imali narcisoidne sklonosti.
Emocionalna šteta koje narcisoidno vaspitanje ostavlja na dečju psihu može potrajati ceo život i potrebne su godine da se zaceli i ispravi, ako se uopšte radi na tome. Posledice su nisko samopoštovanje, disfunckionalni stilovi vezanosti i emocionalna nestabilnost, a može doći i do toga da ti pojedinci i sami odgaje narednu generaciju narcisa, piše psiholog Mark Travers za “Psihology Today “.
Studija iz 2023. godine, objavljena u časopisu “Social Sciences ” istraživala je kakav uticaj imaju narcisoidni roditelja na svoju decu kada odrastu, odnosno precizno na njihov romantični život i probleme koje imaju u odnosima.
Nedostatak granica i preteran trud da se ugodi drugim ljudima
Kada deca imaju narcisoidne roditelje, često kasnije u životu imaju poteškoće da postave granice u svojim odnosima sa drugim ljudima. Narcisoidni roditelji imaju tendenciju da budu preterano nametljivi i da koriste svoju decu kako bi oni sami dobili validaciju okoline. Oni neretko gledaju na svoju decu kao na produžetke sebe, ne prepoznajući njihovu nezavisnu ličnost. Ovo može da navede decu da veruju da su odgovorni za sreću svojih roditelja, a kasnije i za sreću partnera.
Shodno tome, mogu da se osećaju kao da su prinuđeni da preuzmu krivicu za sve što krene naopako; to je prosto ponašanje na koje su navikli.
Nisko samopoštovanje i ekstremna samokritičnost
Odrastanje sa narcisoidnim roditeljima može da dovede do intenzivnog osećanja krivice, srama i emocionalnog stresa. Ova osećanja kasnije mogu da se manifestuju i u njihovim romantičnim vezama.
Na primer, narcisoidni roditelji su se preterano hvalili dostignućima svoje dece kako bi potvrdili sebe, ali ako uspeh izostaje pokazuju malo interesovanja za decu. Shodno tome, dete stiče uverenje da stalno treba da postigne mnogo da bi bilo primećeno ili cenjeno, što dovodi do neumorne potrage za savršenstvom i stava “nikada nije dovoljno dobro”.
Ovakvo vaspitanje može da proizvede kod deteta osećaj neadekvatnosti, te dovodi do toga da dete formira negativnu sliku o sebi, što dalje rezultira niskim samopoštovanjem i poteškoćama u formiranju zdravih odnosa sa ostalim odraslim ljudima. Ovi izazovi takođe mogu da im otežaju da se osećaju prijatno i bezbedno u partnerskim odnosima. Lako se može desiti da se stalno izvinjavaju za najmanju grešku i da su preterano samokritični.
Problemi posvećenosti i strah od napuštanja
Narcisoidno vaspitanje može da usadi dubok, ogroman strah od napuštanja kod dece. U praksi, recimo, to izgleda tako što vam roditelj govori da vam je on potreban mnogo više nego vi njemu. Ovo može dovesti do nespremnosti da se nekome posvetite i verujete ili suzavisnog ponašanja, što rezultira ambivalentnošću u odnosu sa odraslima.
Kao rezultat nedosledne pažnje i naklonosti tipične za narcisoidno roditeljstvo, pojedinci mogu ili da pokažu preteranu uključenost bez granica, idealizuju svoje partnere ili da se potpuno distanciraju uz način razmišljanja “trebalo bi da ih ostavim pre nego što oni mene napuste”.
