Vreme kao neprijatelj, nepredvidivo i sve skuplje
Vremenske nepogode postale su noćna mora za domaće poljoprivrednike. Grad, suša, oluje i prolećni mrazevi sve češće pustoše njive, a štete su često nenadoknadive. Uprkos svemu, većina paora u Srbiji i dalje više veruje u sreću i nebo nego u polisu osiguranja. Umesto da zaštite ono što imaju, mnogi se nadaju da će ih nevreme „ovog puta zaobići“.
Iako država poslednjih godina suzbencioniše i do 70 odsto premije osiguranja, odziv je i dalje slab. Ministarstvo poljoprivrede pozvalo je sva registrovana gazdinstva da do 15. novembra iskoriste ovu mogućnost i potpišu ugovor sa osiguravajućim kućama. Zahtevi se mogu podneti preko platforme eAgrar, a savetodavci i lokalne samouprave pružaju tehničku podršku kako bi proces bio što jednostavniji.
Stručnjaci ističu da je ključno razvijati svest o tome da osiguranje nije trošak, već investicija u sigurnost. „Nevreme može da uništi usev za nekoliko minuta, dok osiguranje pruža mir tokom cele sezone“, objašnjavaju agrarni analitičari.
Zašto poljoprivrednici izbegavaju osiguranje
Prema podacima Udruženja osiguravača Srbije, trenutno je u Srbiji osigurano svega 13 do 15 odsto obradivih površina. Iako je to nešto više nego pre nekoliko godina, broj i dalje pokazuje da je svest o riziku slabo razvijena.
„U periodu pre pandemije koronavirusa imali smo svega deset odsto osiguranih površina. Sada je procenat veći, ali daleko od zadovoljavajućeg“, kaže Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije. On dodaje da ni država, ni poljoprivrednici, ni osiguravači ne mogu biti zadovoljni trenutnim stanjem. „Poljoprivreda čini značajan deo BDP-a, a mali broj osiguranih gazdinstava znači i veće rizike za sve.“
Osnovni problem, prema Ćiriću, jeste nedovoljna edukacija. Mnogi proizvođači ne razumeju koliko polisa osiguranja može da im pomogne. „Gledati u nebo i nadati se da će biti sreće nije strategija. Jedne godine oluja napravi štetu, druge godine suša, a treće grad. To je začarani krug iz kojeg se može izaći samo uz sistemsko osiguranje“, poručuje on.
Koliko košta sigurnost
Cena osiguranja, kažu stručnjaci, nije prepreka. Za polisu je potrebno izdvojiti oko pet odsto vrednosti proizvodnje po hektaru, što se uz subvencije države i lokalnih samouprava često može svesti i na besplatno osiguranje. Ako lokalna vlast pokriva 30 odsto troškova, a država subvencioniše dodatnih 40 do 70 odsto, poljoprivrednik u mnogim slučajevima ne plaća ništa.
Poljoprivrednici koji su jednom pretrpeli štetu i potom se osigurali, obično to rade svake naredne godine. Oni su, kako kažu u osiguravajućim kućama, najbolja potvrda da sistem funkcioniše. „Kada jednom vide da im polisa pokriva gubitak, više se nikada ne vraćaju starim navikama“, ističe Ćirić.
Najčešće se osiguravaju kulture visoke vrednosti – voće, povrće i ratarske biljke – a najveći broj polisa obuhvata osnovne rizike poput grada, požara i udara groma. Ipak, vrlo mali broj proizvođača osigurava useve od prolećnog mraza ili suše, iako su te pojave sve češće.
Pogled preko granice
U poređenju sa zemljama Evropske unije, Srbija značajno zaostaje. U EU je više od 50 odsto obradivog zemljišta osigurano, dok u državama poput SAD-a i Australije taj procenat prelazi 90 odsto. U mnogim evropskim državama poljoprivrednici se oslanjaju na snažne javno-privatne modele osiguranja koji im omogućavaju brzu nadoknadu štete i stabilno poslovanje.
Analize pokazuju da čak i pored visokog nivoa osiguranja, evropski poljoprivredni sektor svake godine gubi preko 28 milijardi evra zbog klimatskih nepogoda. Stručnjaci upozoravaju da bi, ukoliko se trendovi klimatskih promena nastave, ti gubici mogli porasti i do 66 odsto do 2050. godine.
Da bi se smanjili rizici i posledice, neophodno je da i Srbija ojača sistem osiguranja u poljoprivredi i da se proizvođači edukuju o njegovom značaju. Jer, kako mnogi kažu, pogled u nebo više ne donosi sigurnost – ali polisa može.
