U srcu letnje sezone crnogorski turizam suočava se sa ozbiljnom krizom, dok apartmani i hoteli ostaju bez očekivanih gužvi
Iako je jul tradicionalno mesec kada crnogorsko primorje puca po šavovima, ove godine je slika sasvim drugačija – plaže nisu prepune, restorani rade sa znatno manje gostiju, a hoteli i privatni smeštaj zjape poluprazni.
Prema procenama turističkih radnika, popunjenost kapaciteta jedva dostiže 50 do 60 odsto, čak i u najatraktivnijim mestima poput Budve. To je drastičan pad u poređenju sa prošlom godinom, kada su u ovom periodu kapaciteti bili skoro puni.
Zabrinjavajući podaci iz centra turizma
„Stanje je ozbiljno. Ovog jula imamo jedva nešto više od polovine kapaciteta popunjeno – i to u najboljem slučaju“, rekao je Nikola Pejović, predsednik Udruženja hotela Crne Gore.
Posebno dramatičan primer daje najveći hotelski kompleks u Budvi – Slovenska plaža, gde je trenutno smešteno samo 700 gostiju, iako raspolaže sa čak 3.000 kreveta. „To je više nego alarmantno“, upozorava Pejović i dodaje da su „poruke o uspešnoj sezoni čista iluzija“.
Sistem bez reda i strategije
Problemima tu nije kraj. „Privatni smeštaj ne beleži znatno bolje rezultate. Vlasnici apartmana su razočarani jer su očekivali mnogo bolju sezonu“, istakao je Pejović. Prema njegovim rečima, sve je dodatno otežano time što „nema kontrole u prijavi gostiju, niti postoji jedinstveni sistem za evidenciju“.
Svaka institucija koristi svoj softver, pa se tačan broj turista ne zna. „Niko nema realnu sliku – ni lokalna samouprava, ni policija, ni turističke organizacije“, naglasio je Pejović.
Letovi se otkazuju, region ne odgovara
Jedan od ključnih razloga pada broja gostiju jeste nepouzdan avio-saobraćaj, naročito iz istočne Evrope i Azije. „Zbog političkih nestabilnosti, mnogi letovi se otkazuju, posebno iz Ukrajine, Izraela i Gaze. A kada se let otkaže, hotel ostaje prazan, a novac nepovratno izgubljen“, objašnjava Pejović.
Dodaje i da „ako pokušate da naplatite penale, rizikujete da izgubite partnera, a bez partnera nema opstanka“.
Oslanjanje na goste iz regiona, koje je godinama bilo sigurno uporište, ove godine ne funkcioniše. „Bosanaca ima znatno manje, a iako je iz Srbije bilo nešto više turista tokom prvih šest meseci, to ne može da zakrpi rupe u julu“, zaključuje Pejović.
Zašto je Crna Gora postala nepristupačna
Mnogi turisti navode i visoke cene kao razlog izbegavanja crnogorske obale. „Za ono što u Budvi plaćate 100 evra, u Grčkoj dobijate za 60 – uz bolju uslugu i organizaciju“, navodi jedan od gostiju iz Beograda. Restorani, piće, ležaljke, pa i osnovne namirnice – sve je, prema utisku posetilaca, značajno skuplje nego u regionu.
Crna Gora, iako prelepa i atraktivna, sve više se doživljava kao destinacija koja ne nudi dovoljno u odnosu na cenu. I dok gosti dolaze „na par dana da vide i odu“, retko se vraćaju. „Ne nudimo dovoljno za duži boravak, to je činjenica“, iskreno priznaje Pejović.
Ima li nade za preokret?
Uprkos svemu, optimizam kod turističkih radnika još postoji. „Još nije sve izgubljeno. Ali ako ne promenimo strategiju i ne završimo započete infrastrukturne projekte, bićemo osuđeni na ‘ad hok’ sezonu svake godine“, upozorava Pejović.
Za Crnu Goru, koja živi od turizma, trenutna situacija nije samo izazov, već i opomena. Jer kako i sam Pejović kaže: „Nešto očigledno nije u redu. Ne znamo tačno šta – ali svi to osećamo.“
