Zemlje kandidati za članstvo u EU, među kojima je i Srbija, uskoro će se suočiti s posledicama nove evropske politike koja bi mogla ozbiljno uzdrmati domaću industriju i ugroziti hiljade radnih mesta.
Evropska uredba menja pravila
Evropska unija već godinama najavljuje uvođenje Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), koji će početi sa primenom od 1. januara 2026. godine, i već sada izaziva burne reakcije širom kontinenta. Iako je za zemlje poput Srbije predviđen trogodišnji prelazni period, taj rok se neumitno približava, a posledice za domaću proizvodnju mogle bi biti ozbiljne.
CBAM mehanizam praktično uvodi “porez na ugljenik” za robu koja se izvozi u EU, ukoliko ona dolazi iz zemalja koje nemaju dovoljno stroge klimatske politike. U praksi, to znači da će domaći proizvođači koji izvoze na evropsko tržište morati da plaćaju taksu ukoliko ne mogu da dokažu nisku emisiju CO2 u proizvodnji.
“Ukoliko se ne prilagodimo, bićemo izloženi nelojalnoj konkurenciji i finansijskom pritisku koji može ugroziti celokupnu industrijsku osnovu Srbije,” upozorava Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj u NALED-u.
Posledice bi mogle biti ozbiljne
Evropska mreža operatera prenosnog sistema (ENTSO-E) pozvala je Evropsku komisiju da razmotri odlaganje primene CBAM-a. Upozoravaju da bi bez tog odlaganja moglo doći do anomalija na energetskim tržištima zemalja koje su van EU, ali sa njom trguju – među kojima je i Srbija.
Zoran Vujasinović iz Agencije za saradnju energetskih regulatora (ACER) posebno je istakao konflikt koji preti između CBAM-a i zajedničkog evropskog tržišta električne energije, ocenjujući da bi trgovina strujom između EU i zemalja Energetske zajednice mogla biti ozbiljno ugrožena.
„U ovom trenutku ne znate da li će električna energija završiti u Bosni ili Mađarskoj, a to ne znate ni posle trgovine“, izjavio je Vujasinović na Atinskom forumu o električnoj energiji.
Industrijska kičma pod udarom
Analiza NALED-a pokazuje da će CBAM mehanizam najteže pogoditi energetski intenzivnu industriju, koja zapošljava oko 7% ukupne radne snage i učestvuje sa 11% u BDP-u Srbije. Više od 70% izvoza CBAM proizvoda iz Srbije ide upravo ka EU, čime se čitav sektor nalazi u izuzetno ranjivoj poziciji.
U EU je prosečni intenzitet emisije CO2 po jedinici proizvoda niži, što dodatno stavlja srpske firme u nepovoljan položaj. Bez brze reakcije države, procenjuje se da bi uvođenje CBAM-a moglo domaću industriju koštati i do 539 miliona evra godišnje, ne uključujući sektor električne energije.
Zeleni odgovor ili ekonomski slom?
Stručnjaci ističu da je jedini održiv put uspostavljanje nacionalnog mehanizma za taksu na CO2, po uzoru na EU. Time bi se obezbedila ravnopravnost između domaćih proizvođača i uvoznika iz trećih zemalja. Takođe, prihod od taksi mora biti usmeren na podršku industriji u procesu dekarbonizacije.
“Ako se sredstva od takse ne slivaju u EU već ostanu u državnom budžetu Srbije i usmere u zelene tehnologije, tada ova tranzicija može postati prilika, a ne pretnja,” dodaje Krstović.
U suprotnom, domaće tržište bi moglo biti preplavljeno jeftinijom robom iz zemalja koje ne plaćaju porez na CO2, što bi značilo zatvaranje pogona, otkaze i destabilizaciju industrijske baze Srbije.
Šta Srbija može da učini?
Dok se približava 1. januar 2026, država mora reagovati brzo. To znači donošenje regulatornih mera koje će pomoći industriji da smanji emisije, kao i kreiranje nacionalne takse na ugljenik koja bi išla ruku pod ruku sa EU modelom. Samo tako Srbija može očuvati svoju konkurentnost i izbeći ekonomski kolaps sektora koji čini kičmu domaće proizvodnje.
Pregovori o izuzecima sa Evropskom komisijom su planirani za 1. jul, ali bez sistemskih unutrašnjih priprema, ti pregovori mogu ostati samo mrtvo slovo na papiru.
