Rast izvoza uprkos svetskoj krizi
Dok mnoge svetske ekonomije, naročito one evropske, beleže pad izvoza zbog rastućih tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, Srbija se izdvaja kao pozitivno iznenađenje. Tokom prvih osam meseci ove godine, srpski izvoz porastao je za 8,6 odsto, što pokazuje da domaća privreda uspeva da održi stabilnost i u turbulentnim globalnim okolnostima.
Rast izvoza pratio je i umereni porast uvoza, pre svega zbog većih potreba za energentima, ali je ohrabrujuće da izvoz raste bržim tempom od uvoza. Iako je zabeležen spoljnotrgovinski deficit od 5,7 odsto, pozitivan trend izvoza pokazuje da domaća industrija postaje sve konkurentnija.
Kineske kompanije i „Stelantis“ nose rast
Veliki doprinos izvozu daju kineske kompanije koje posluju u Srbiji, ali značajnu ulogu ima i automobilska industrija. Iz kragujevačke fabrike „Stelantis“ tokom ove godine izvezeno je električnih i hibridnih vozila u vrednosti od oko 300 miliona evra, najviše na tržište Italije i drugih zemalja Evropske unije.
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine, Jagoda Lazarević, ističe da je struktura izvoza sve naprednija. „Dve trećine našeg robnog izvoza čine proizvodi visoke obrade. To znači da Srbija više ne izvozi samo sirovine, već i gotove proizvode sa većom dodatom vrednošću,“ naglasila je ona.
Takva struktura izvoza doprinela je da pokrivenost uvoza izvozom dostigne 80 odsto, dok Srbija sa pojedinim zemljama, poput Češke, Slovačke, Bugarske, Rumunije i članica CEFTA, sada ostvaruje i suficit. Posebno se ističe činjenica da je prvi put sa Nemačkom dostignuta pokrivenost uvoza izvozom od 105 odsto, što predstavlja istorijski rezultat.
Bakrena žica i šljive u istoj korpi
Iako 90 odsto izvoza ka Kini čine ruda bakra, koncentrat i katode koje potiču iz kineskih kompanija u Srbiji, domaći proizvođači sve više pronalaze put do kineskog tržišta i drugim proizvodima.
„U našem izvozu ka Kini nalazi se širok spektar robe — od kombinovanih frižidera, zamrzivača i elektronike, do suvih šljiva i smrznutih malina. To pokazuje da se paleta naših izvoznih proizvoda širi iz godine u godinu,“ navela je ministarka Lazarević.
Takva diverzifikacija znači da Srbija više ne zavisi samo od jednog sektora, već postepeno gradi uravnoteženiju strukturu trgovine koja uključuje i industriju i poljoprivredu.
Pad investicija i važnost diplomatskih pregovora
U isto vreme, svet se suočava sa padom direktnih stranih investicija, a Srbija beleži smanjenje od oko 40 odsto. To predstavlja izazov, jer su investicije bile ključne za pokrivanje deficita tekućeg računa.
„Sada imamo fragmentaciju svetske privrede i dosta se polaže na diplomatiju. Očekuje se da Vlada Srbije kroz pregovore obezbedi povoljnije uslove za naše kompanije, posebno u pogledu carina i standarda,“ izjavio je Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
On je dodao da je prioritet i zelena transformacija domaćih preduzeća, jer prihvatanje novih ekoloških standarda može pomoći Srbiji da ostane deo globalnih lanaca snabdevanja i pristupi novim tržištima.
Nova tržišta otvaraju vrata srpskoj robi
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom otvorio je pristup tržištu severne Afrike, dok preko Ujedinjenih Arapskih Emirata Srbija dobija „prečicu“ ka zemljama Persijskog zaliva.
U toku su i pregovori sa Južnom Korejom, a posebna pažnja usmerena je ka Japanu, tržištu visoke kupovne moći. Ključni zadatak ostaje postizanje prihvatljivijih carina sa Sjedinjenim Američkim Državama, što bi dodatno olakšalo plasman domaće robe.
Srbija, iako mala ekonomija, pokazuje da uz strateško planiranje, diversifikaciju proizvodnje i diplomatsku aktivnost, može zauzeti svoje mesto na mapi svetske trgovine. Uprkos globalnoj krizi, domaća privreda pronalazi put ka rastu — i to sopstvenim snagama.
