Građani troše više nego što zarađuju, a troškovi hrane i stanovanja nastavljaju da rastu bez jasnog odgovora tržišta rada
Uprkos tome što su zarade i penzije u Srbiji nominalno porasle tokom 2024. godine, cene osnovnih životnih potreba, naročito hrane i stanovanja, i dalje nadmašuju porast prihoda, naročito u većim urbanim sredinama. Najnoviji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku otkriva zabrinjavajuću sliku: prosečna domaćinstva u Srbiji mesečno troše više nego što zarade.
„Prosečni mesečni prihodi domaćinstava iznose 97.705 dinara, dok su prosečni izdaci 98.165 dinara,“ stoji u izveštaju. To znači da je potrošnja veća od prihoda, što stvara dodatni finansijski pritisak na domaćinstva. U poređenju sa 2023. godinom, prihodi su porasli za 11,1%, a potrošnja za 11,2%.
Hrana i stan su dve najveće stavke
Najveći udeo u troškovima domaćinstava zauzimaju hrana i bezalkoholna pića, koji iznose čak 36,6% ukupne potrošnje. U proseku, to je 35.919 dinara mesečno po domaćinstvu. Stanovanje i komunalije su sledeći najveći izdatak – u proseku 16.027 dinara mesečno, što čini 16,3% ukupne potrošnje.
Građani Beograda troše još više – 37.170 dinara mesečno za hranu, dok za restorane i hotele izdvajaju 4.629 dinara. S druge strane, obrazovanje ostaje u senci – prosečan izdatak po domaćinstvu u glavnom gradu za ovu svrhu iznosi svega 1.428 dinara mesečno.
Cene ne prate rast plata
Iako zvanična statistika ukazuje na rast zarada, cene hrane u velikim gradovima i dalje rastu mnogo brže, ne ostavljajući prostora građanima da osete realno poboljšanje životnog standarda. Ovakav trend vodi u sve dublji raskorak između nominalnog rasta prihoda i stvarne kupovne moći stanovništva.
– „Većina građana već godinama oseća da rast plata nije dovoljan da pokrije osnovne mesečne izdatke. Čak i kada nominalno zarađuju više, realno troše više na iste proizvode,“ navodi jedan ekonomista iz Beograda.
Najviše se zarađuje u IT sektoru i državnoj administraciji
Podaci RZS pokazuju da su programeri i dalje najplaćeniji u zemlji, sa prosečnom februarskom neto zaradom od 288.617 dinara. Slede ih zaposleni u vazdušnom saobraćaju sa 225.994 dinara i naučno-istraživačkom sektoru sa 203.079 dinara. U državnim preduzećima prosečna plata iznosi 115.408 dinara, dok je u lokalnim preduzećima 97.207 dinara.
U okviru javnog sektora, najviše zarađuju zaposleni u državnoj administraciji, gde je prosek 123.637 dinara, dok lokalna administracija ima najniže zarade – 90.932 dinara.
Najniže zarade u uslužnim delatnostima
S druge strane, najugroženije grupe zaposlenih su one u uslužnim i niskoprofitnim sektorima. Zaposleni u pripremi hrane i pića imaju prosečnu platu od 59.639 dinara, dok oni koji rade na popravci kućnih aparata i računara imaju 63.050 dinara. Zaposleni u preradi drveta i sličnim industrijama zarađuju u proseku 62.137 dinara.
Uverljivo najmanje zarade imaju preduzetnici i njihovi zaposleni, sa svega 53.967 dinara, što je gotovo tri puta manje od primanja u IT sektoru.
Naturalan prihod i potrošnja su zaboravljeni deo statistike
Domaćinstva pored novčanih prihoda ostvaruju i prihode u naturi, što uključuje hranu, odeću, benzin i druge proizvode koje dobijaju od poslodavca. Takođe, veliki broj domaćinstava koristi proizvode iz sopstvene proizvodnje – drvo za ogrev, poljoprivredne proizvode i drugo – što dodatno ublažava jaz između prihoda i potrošnje, ali ga ne rešava.
Iako je anketirano 70% predviđenih domaćinstava u Srbiji, slika koja se dobija jasno pokazuje da većina domaćinstava funkcioniše na ivici mesečnog deficita.
