Crnogorsko primorje ulazi u novu turističku sezonu sa izraženim deficitom radne snage koji se iz godine u godinu produbljuje. Hoteli, restorani i ugostiteljski objekti ponovo se suočavaju sa istim problemom nedovoljnog broja konobara, kuvara i hotelskog osoblja. U praksi, poslodavci sve češće posežu za radnicima iz regiona i udaljenijih zemalja kako bi održali operativnost u periodu najveće potražnje. Ova dinamika postaje standard, a ne izuzetak, što dodatno otvara pitanje dugoročne održivosti sektora.
Struktura turističke privrede Crne Gore pokazuje visoku sezonalnost, što direktno utiče na zapošljavanje. Tokom letnjih meseci broj gostiju višestruko raste, dok se van sezone potražnja za radnicima naglo smanjuje. Takav ciklus otežava stvaranje stabilne radne snage i dugoročnih ugovora. Poslodavci zato radije biraju fleksibilne modele zapošljavanja, često oslanjajući se na strane radnike.
Prema ocenama stručnjaka iz oblasti ekonomije turizma, domaći kadar postoji, ali nije dovoljno aktiviran u sistemu. Ističe se da nezaposleni radnici nižih kvalifikacija ostaju neiskorišćen resurs uprkos velikoj potražnji u sektoru. Istovremeno, mladi sve češće biraju poslove van turizma ili odlazak u inostranstvo. To dodatno smanjuje bazu dostupne radne snage na lokalnom tržištu.
Strukturni razlozi nedostatka domaćih radnika
Redovni profesor ekonomije i turizma Ivo Županović ukazuje da ključni problem leži u neusklađenosti obrazovnog sistema i tržišta rada. On ocenjuje da u pojedinim opštinama ne postoje adekvatni programi obrazovanja za zanimanja koja su najtraženija u turizmu. Nedostatak specijalizovanih profila dodatno otežava formiranje stabilnog kadra. Takav jaz stvara dugoročnu neravnotežu između ponude i potražnje.
Sezonski karakter posla predstavlja dodatnu prepreku za domaće radnike. Mnogi zaposleni ne vide dugoročnu sigurnost u kratkotrajnim angažmanima koji traju svega nekoliko meseci. To dovodi do odluke da se traži stalnije zaposlenje u drugim sektorima ili u inostranstvu. U tom kontekstu, turizam ostaje sektor visoke fluktuacije radne snage.
Županović ističe i nedostatak koordinacije između obrazovnih institucija, poslodavaca i državnih organa. Saradnja se, kako navodi, najčešće aktivira neposredno pred sezonu, dok izostaje kontinuirani rad tokom godine. Time se propušta prilika za dugoročnu pripremu kadrova i njihovo profesionalno usmeravanje. Takav pristup ograničava razvoj održivog sistema zapošljavanja u turizmu.
Statistika koja pokazuje rast potreba i dozvola
Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova pokazuju da je od početka godine izdato 487 dozvola za sezonsko zapošljavanje. Iako je taj broj u odnosu na prethodne godine niži u ovom trenutku, očekuje se njegov rast uoči vrhunca turističke sezone. U prethodnim godinama broj dozvola prelazio je dve hiljade na godišnjem nivou. Ovi trendovi potvrđuju stabilnu zavisnost sektora od dodatne radne snage.
Najveći deo stranih radnika dolazi iz susednih zemalja poput Srbije, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine. Pored regiona, prisutni su i radnici iz Turske, Ruske Federacije i Azerbejdžana. Ova raznolikost pokazuje da tržište rada u turizmu Crne Gore funkcioniše na širem međunarodnom nivou. Poslodavci time pokušavaju da nadomeste lokalni deficit radne snage.
Zavod za zapošljavanje Crne Gore navodi da je interesovanje domaćih radnika prisutno, ali nedovoljno da popuni sve potrebe tržišta. Od ukupno oglašenih pozicija u sezoni, popunjen je tek deo radnih mesta. Posebno se ističe da su najtraženija zanimanja konobara, sobarica i pomoćnog kuhinjskog osoblja. Ovi podaci ukazuju na jasnu strukturnu potrebu koja se ponavlja svake godine.
Rešenja i model zadržavanja domaćeg kadra
Stručnjaci kao jedno od ključnih rešenja navode donošenje zakona o stalnim sezonskim radnicima. Takav model bi omogućio veću sigurnost zaposlenja i dugoročnu povezanost radnika sa poslodavcima. Time bi se smanjila potreba za konstantnim uvozom radne snage iz inostranstva. Istovremeno bi se povećala stabilnost turističkog sektora.
Poseban akcenat stavlja se na reformu obrazovnog sistema i jačanje praktične obuke. Uvođenje obavezne prakse u periodima najveće turističke aktivnosti moglo bi da poveća interesovanje mladih za rad u sektoru. Takođe se predlaže jačanje srednjeg menadžmenta u hotelijerstvu i turizmu. Time bi se otvorila kvalitetnija radna mesta za visokoobrazovane kadrove.
Dodatno, stručnjaci upozoravaju na potrebu kontinuirane saradnje između akademskog sektora i poslodavaca tokom cele godine. Organizovanje redovnih sajmova zapošljavanja i specijalizovanih radionica moglo bi da poveća spremnost radne snage. Takav model bi omogućio bolju pripremu kandidata i smanjenje sezonskih šokova na tržištu rada. Dugoročno, to bi doprinelo većoj stabilnosti turističke industrije.
Upozorenja privrednih institucija ukazuju da nedostatak kvalifikovane radne snage postaje jedan od glavnih ograničavajućih faktora razvoja. Ako se postojeći trendovi nastave, turizam bi mogao postati još zavisniji od stranih radnika. To bi otvorilo nova pitanja u vezi sa održivošću i konkurentnošću sektora. Istovremeno, pritisak na domaće institucije da sprovedu reforme postaje sve izraženiji.
