Ulaganje u zlato očigledno nije isto što i ulaganje u takozvani proizvodni kapital kao što su akcije. Za razliku od ulaganja u deonice, zlato ne stvara dodatnu vrednost kroz inovacije, istraživanje ili razvoj.
Uspešne firme stvaraju dodatnu vrednost svojim učešćem u profitabilnoj preduzetničkoj aktivnosti koja zauzvrat nagrađuje investitore u vidu dividendi. Međutim, akcionari preuzimaju na sebe poslovni rizik i, ako dođe do najgoreg, gube ceo svoj kapital.
Ulaganja u obliku hartija od vrednosti i obveznica sa fiksnim prinosom imaju reputaciju relativno sigurnih investicija koje ipak isplaćuju dividende.
Čak i ovde, investitori se suočavaju sa elementima nesigurnosti kao što je nezanemarljiv rizik od fluktuacija kamatnih stopa tokom trajanja hartije od vrednosti obezbeđene imovinom. Rizik od neizvršenja obaveza na tržištu obveznica se često zanemaruje. Kao opšte pravilo, što je veći rizik od neizvršenja obaveza, to je veća stopa prinosa. Shodno tome, nivo prinosa na investiciju može se smatrati premijom rizika u slučaju njenog neizvršenja. Sa pravne tačke gledišta, investitor ima potraživanje prema dužniku. Iako je danas malo verovatno da bi poverioci neke zemlje mogli da izgube kapital koji su uložili, ili njegov deo, postoji bezbroj istorijskih primera koji pokazuju tu mogućnost.
Sa zlatom je situacija nesto drugacija pa možemo to objasniti ovim primerom:
Danas cena unce zlata otprilike odgovara ceni izrade jednog kvalitetnijeg odela po meri. U starom Rimu, vrednost unce zlata bila je ekvivalent togi. Ovo je ilustrativan primer izuzetno dugoročne stabilnosti vrednosti metala.
Za razliku od obveznica sa fiksnom kamatom, nema potraživanja od trećih lica. Zlato predstavlja nulti preduzetnički rizik i nikada ne može postati bezvredno. Ovo je i ekonomsko objašnjenje zašto se na zlato ne plaća kamata. Upravo ova činjenica je zlatna značka kvaliteta.
Sa obveznicama se može tvrditi da što je kreditni rejting emitenta lošiji, veća je kamata koja će (morati) biti plaćena. Zlato se stoga može posmatrati kao emitent najvišeg kreditnog boniteta i pouzdanosti; onaj koji nikada ne može bankrotirati.
Kao vlasnici zlata, možemo biti sigurni da postojeće rezerve zlata ne mogu biti proširene u kratkom roku zbog inflatornih efekata. Istorijski gledano, ukupna količina zlata u opticaju ima tendenciju povećanja u skladu sa ekonomskom aktivnošću. Ovo je još jedan razlog zašto je zlato ostalo stabilna investicija čija kupovna moć nije opadala generacijama.
