Poljoprivrednici traže sigurniji usev za nestabilnu klimu
Na vojvođanskim njivama poslednjih godina tiho se događa promena koja bi mogla značajno da utiče na budućnost domaće ratarske proizvodnje. Sve više poljoprivrednika odlučuje se da umesto tradicionalnog kukuruza seje sirak, kulturu koja je dugo bila u senci dominantnih ratarskih useva, ali koja danas postaje jedna od glavnih alternativa u uslovima sve toplije i suvlje klime. Ratari širom Bačke i severnog Banata privode kraju ovogodišnju setvu sirka, a mnogi među njima tvrde da odluka više nije eksperiment, već ekonomska računica. Razlog za to nije samo otpornost ove biljke na ekstremne vremenske uslove, već i stabilnija zarada. Dok kilogram kukuruza trenutno vredi oko 24 dinara, cena sirka dostiže oko 33 dinara po kilogramu, što za proizvođače predstavlja značajnu razliku na velikim površinama.
Dodatnu prednost sirak ima i u troškovima proizvodnje. Za setvu je potrebno manje semena nego kod kukuruza, a semenski materijal je jeftiniji. Istovremeno, biljka bolje podnosi duže periode bez padavina i visoke temperature koje poslednjih godina sve češće pogađaju sever Srbije. Upravo su suše iz prethodnih sezona mnoge ratare navele da ozbiljnije razmotre prelazak na alternativne kulture. Poljoprivredni stručnjaci upozoravaju da klimatske promene već menjaju mapu proizvodnje u regionu. Usevi koji su decenijama bili dominantni sada se suočavaju sa sve većim pritiskom visokih temperatura, iscrpljenog zemljišta i manjka vlage. U takvim okolnostima kulture poput sirka postaju sve privlačnije, naročito na parcelama slabijeg kvaliteta gde kukuruz sve teže daje stabilne prinose.
Ratari prelaze na sirak zbog otpornosti i tržišta
Ratar iz Bačkog Petrovca Daniel Spevak jedan je od proizvođača koji su poslednjih godina promenili strukturu setve. Nakon iskustva sa sirkom metlašem, koji se koristio u proizvodnji metli, sada se opredelio za sirak zrnaš, namenjen pre svega stočnoj ishrani. Kako objašnjava, tržište za metlaš više nije stabilno kao ranije, dok je potražnja za zrnom sirka poslednjih godina u porastu.
Prema njegovim rečima, sirak zrnaš danas u velikoj meri može da zameni kukuruz u krmnim smešama. Zrno sadrži visok procenat proteina i skroba, zbog čega je veoma traženo u mešaonama stočne hrane. Posebno važna prednost je činjenica da ovu biljku ne napada kukuruzna zlatica, štetočina koja godinama pravi ozbiljne probleme proizvođačima kukuruza širom regiona. Spevak navodi da je prošle godine ostvario prinos od oko pet tona po hektaru, što smatra veoma dobrim rezultatom s obzirom na izrazito sušnu sezonu. Dok su mnogi proizvođači kukuruza beležili ozbiljne gubitke zbog nedostatka kiše i tropskih temperatura, sirak je pokazao veću otpornost i stabilnost. Upravo ta sposobnost prilagođavanja ekstremnim vremenskim uslovima danas predstavlja jedan od glavnih razloga njegove sve veće popularnosti.
Ratari ističu i još jednu važnu karakteristiku ove kulture — sirak se seje nešto kasnije od kukuruza, ali se ranije žanje. Time proizvođači dobijaju dodatnu fleksibilnost u organizaciji poljoprivrednih radova, što je posebno značajno u godinama kada vremenski uslovi često pomeraju optimalne rokove setve i žetve. U uslovima sve nepredvidivije klime, takva prilagodljivost postaje važan faktor opstanka proizvodnje.
Stručnjaci upozoravaju da se struktura proizvodnje menja
Prema rečima dr Vladimira Sikore iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, u poljoprivrednoj praksi postoji više agronomskih oblika sirka, a njihova zastupljenost zavisi od namene i potreba tržišta. Sirak metlaš i dalje se koristi kao sirovina za metlarsku industriju, ali se njegove površine kreću između 500 i 800 hektara godišnje i direktno zavise od potražnje za sirkovom slamom. Mnogo veći rast poslednjih godina beleži sirak zrnaš, koji se koristi kao zamena za kukuruz u proizvodnji stočne hrane. Površine pod ovom kulturom povećavaju se naročito u sušnim područjima gde kukuruz više ne daje prinose kao ranije. Stručnjaci ocenjuju da bi upravo klimatski uslovi mogli dodatno ubrzati širenje proizvodnje sirka u narednim godinama.
Posebno zanimljiv segment predstavlja razvoj krmnih i silažnih sorata sirka, koje se koriste za proizvodnju kabaste stočne hrane. U regionima sa manjkom vlage ove biljke postaju važna alternativa tradicionalnim kulturama, jer mogu obezbediti stabilniju proizvodnju čak i tokom ekstremno toplih sezona. Stočari ih sve više cene upravo zbog pouzdanosti u godinama kada druge kulture podbacuju. Dr Sikora ukazuje i na rast interesovanja za sorte sirka koje proizvode ogromne količine biomase, čak do 100 tona po hektaru. Takve biljke posebno su zanimljive za biogasna postrojenja i energetsku proizvodnju, što otvara potpuno novo tržište za domaće proizvođače. Stručnjaci procenjuju da bi upravo energetska upotreba sirka u narednoj deceniji mogla dodatno povećati njegov značaj u srpskoj poljoprivredi.
Klimatske promene menjaju lice vojvođanskih njiva
Promene koje se danas vide na vojvođanskim poljima mnogo su više od običnog izbora između dve kulture. One pokazuju kako klimatske promene postepeno menjaju način razmišljanja poljoprivrednika i teraju ih da traže sigurnije i otpornije useve. Ono što je do pre nekoliko godina delovalo kao marginalna kultura sada postaje ozbiljna konkurencija kukuruzu, simbolu vojvođanske ratarske proizvodnje.
Iako zvanična statistika još nema precizne podatke o ukupnim površinama pod sirkom, stručnjaci i proizvođači saglasni su da interesovanje raste iz godine u godinu. Posebno na severu Vojvodine i u Južnobačkom okrugu, gde su sušni periodi sve izraženiji, mnogi ratari već prilagođavaju setvenu strukturu novim klimatskim uslovima. Ekonomisti iz agrarnog sektora upozoravaju da će naredne godine biti ključne za prilagođavanje domaće poljoprivrede novoj realnosti. Kulture koje troše manje vode i bolje podnose visoke temperature imaće sve veću ekonomsku vrednost, dok će tradicionalni usevi zahtevati ozbiljnije investicije u navodnjavanje i zaštitu zemljišta.
Za vojvođanske ratare to znači da odluka o setvi više nije samo pitanje navike ili tradicije, već procene rizika i opstanka proizvodnje. U vremenu kada jedna sušna sezona može uništiti čitav rod, kultura koja pruža veću sigurnost i stabilniju zaradu postaje mnogo više od alternative. Ona postaje nova strategija preživljavanja na poljima koja se ubrzano menjaju.
