Novi centar u UKCS menja pristup lečenju multiple skleroze
Srbija bi do septembra ove godine trebalo da dobije prvi specijalizovani Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u regionu jugoistočne Evrope, čime domaći zdravstveni sistem ulazi u novu fazu lečenja jedne od najtežih neuroloških bolesti savremenog doba. Centar će biti otvoren u okviru Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i predstavljaće mesto gde će pacijenti prvi put imati mogućnost da na jednoj adresi dobiju sveobuhvatnu medicinsku i psihološku podršku.
Na prostoru većem od 200 kvadrata, u novoj zgradi UKCS, biće okupljen multidisciplinarni tim stručnjaka koji će se baviti različitim aspektima bolesti. Pored neurologa, pacijentima će biti dostupni psiholog, fizijatar, fizioterapeut, urolog i endokrinolog, što predstavlja značajan iskorak u odnosu na dosadašnji model lečenja koji je često podrazumevao odlazak kod različitih specijalista na više lokacija.
Stručnjaci ocenjuju da je upravo multidisciplinarni pristup jedan od ključnih elemenata savremenog lečenja multiple skleroze. Ova bolest ne pogađa samo nervni sistem, već utiče na čitav život pacijenta — od fizičkog funkcionisanja do mentalnog zdravlja, rada, porodičnih odnosa i svakodnevnih aktivnosti. Zbog toga se sve više insistira na integrisanom pristupu koji podrazumeva kontinuirano praćenje pacijenta i prilagođavanje terapije njegovim individualnim potrebama.
Posebnu pažnju izazvala je činjenica da ovakav centar trenutno ne postoji ni u jednoj zemlji jugoistočne Evrope. Iako slični modeli rada postoje u državama poput Španije, Nemačke, Italije i Velike Britanije, Srbija će postati prva zemlja u regionu koja će razviti ovakav sistem podrške osobama sa multiplom sklerozom. Upravo zbog toga projekat već privlači interesovanje stručnjaka iz okolnih zemalja.
Veliki napredak u terapiji promenio život hiljadama pacijenata
Otvaranje centra dolazi u trenutku kada se lečenje multiple skleroze u Srbiji značajno promenilo u odnosu na period od pre samo nekoliko godina. Prema podacima Društva multiple skleroze Srbije, danas terapiju o trošku države prima oko 7.000 pacijenata, dok je pre sedam godina taj broj bio višestruko manji i iznosio oko 1.000 ljudi.
Još značajnije je to što veliki broj obolelih danas koristi najsavremenije terapije nove generacije. Lekari ističu da su upravo rana dijagnoza i pravovremeno uključivanje adekvatnog lečenja ključni za usporavanje napredovanja bolesti i očuvanje kvaliteta života. U savremenoj neurologiji multipla skleroza se više ne posmatra kao stanje koje nužno vodi ka brzom invaliditetu, već kao bolest sa kojom se, uz odgovarajuću terapiju, može živeti aktivno i produktivno.
Prof. dr Jelena Drulović, neurolog i direktorka Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, naglasila je da cilj budućeg centra nije samo lečenje simptoma, već pružanje potpune podrške pacijentima. Kako je objasnila, ideja je da svaki oboleli dobije individualizovan pristup i mogućnost da uz stručnu pomoć nastavi obrazovanje, posao i svakodnevni život uprkos bolesti.
Posebno važan segment centra biće savetovalište za planiranje trudnoće kod žena sa multiplom sklerozom. Stručnjaci navode da savremena medicinska saznanja pokazuju da bolest više nije prepreka za planiranje porodice, pod uslovom da se trudnoća vodi kontrolisano i uz odgovarajući medicinski nadzor. Takav pristup predstavlja važan korak ka normalizaciji života osoba sa MS i smanjenju straha koji bolest često nosi.
Priča Ivane Đurišić pokazuje da dijagnoza ne mora da zaustavi život
Među ljudima koji najbolje razumeju koliko znači dostupnost savremenog lečenja nalazi se i Ivana Đurišić iz Beograda, kojoj je multipla skleroza dijagnostikovana kada je imala samo 23 godine. Iako je bolest brzo napredovala i od 2010. godine koristi invalidska kolica, Ivana nije dozvolila da je bolest definiše niti zaustavi njene profesionalne ambicije.
U trenutku postavljanja dijagnoze jedva se kretala, a lekari su nakon magnetne rezonance potvrdili sumnje na agresivan oblik bolesti. Period koji je usledio bio je izuzetno težak, ali je, kako kaže, podrška porodice i okruženja bila ključna da nastavi dalje. Uprkos progresiji bolesti, završila je fakultet, doktorske studije i nastavila naučnu karijeru.
Danas radi kao naučni saradnik na Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu i mentor je studentu doktorskih studija. Njena priča postala je simbol borbe protiv predrasuda koje često prate osobe sa invaliditetom i hroničnim bolestima. „Bolest je napredovala, ali nisam dozvolila da mi oduzme život”, poručuje Ivana.
Ona ističe da terapija koju prima pomaže usporavanju bolesti, ali naglašava da je za kvalitet života jednako važna rehabilitacija i podrška društva. Multipla skleroza, kako kaže, ne utiče samo na telo, već menja svakodnevicu čitave porodice. Upravo zato smatra da otvaranje specijalizovanog centra može predstavljati ogromnu podršku budućim generacijama pacijenata.
Inkluzija postaje jednako važna kao i lečenje
Ovogodišnje obeležavanje Svetskog dana multiple skleroze u Srbiji organizovano je pod sloganom „MS inkluzivni dan”, čime se pažnja javnosti usmerava na važnost uključivanja osoba sa ovom bolešću u sve segmente društvenog života. Predstavnici Društva multiple skleroze Srbije upozoravaju da medicinski napredak nije dovoljan ukoliko društvo ne ukloni prepreke koje otežavaju svakodnevni život obolelih.
Predsednica Društva MS Srbije Jasmina Brajković naglasila je da osobe sa multiplom sklerozom imaju pravo na dostojanstven, aktivan i ravnopravan život. To podrazumeva bolju dostupnost zdravstvene zaštite, obrazovanja, zapošljavanja i usluga podrške, ali i promenu društvenog odnosa prema hroničnim bolestima i invaliditetu.
Mnogi pacijenti se, osim sa zdravstvenim problemima, suočavaju i sa izolacijom, nerazumevanjem i stereotipima. Stručnjaci upozoravaju da upravo osećaj isključenosti može dodatno pogoršati psihološko stanje obolelih i otežati borbu sa bolešću. Zbog toga se inkluzija sve češće posmatra kao važan deo terapijskog procesa.
Otvaranje Centra za multiplu sklerozu i srodne bolesti zato prevazilazi značaj običnog medicinskog projekta. Za hiljade ljudi u Srbiji koji žive sa ovom dijagnozom, to predstavlja signal da sistem počinje ozbiljnije da razume njihove potrebe i da bolest više ne mora automatski da znači povlačenje iz društva, posla i života.
