Novi sistem oporezivanja od januara 2026.
Od januara 2026. godine, građane i privredu Srbije očekuju dve nove takse, koje će označiti važan korak u usklađivanju sa evropskim propisima o zaštiti životne sredine. Prva od njih je nacionalni porez na emisiju ugljen-dioksida, koji će iznositi četiri evra po toni proizvedenog CO₂, dok druga predstavlja porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.
Ove mere biće regulisane kroz Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Njihov cilj je da podstaknu industriju na prelazak ka održivijim praksama i da Srbija postepeno uhvati korak sa Evropskom unijom, koja već godinama primenjuje slične modele.
Kako objašnjavaju stručnjaci, ovakvi porezi nisu samo fiskalne mere, već poruka industriji da era nekontrolisanog zagađenja dolazi svom kraju. „Porez se plaća na količinu proizvedenog ugljen-dioksida, a drugi gasovi se preračunavaju u CO₂ ekvivalente“, pojašnjava Željko Marković iz Saveza energetičara Srbije. Prema njegovim rečima, najveći udar očekuje se u sektorima koji proizvode cement, gvožđe, čelik, azotna đubriva i električnu energiju, odnosno u granama koje su najodgovornije za emisije gasova sa efektom staklene bašte.
CBAM – evropski mehanizam koji menja tržište
Pored nacionalnog poreza, Srbija će od Nove godine morati da poštuje i evropski sistem CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), poznat kao evropski porez za zagađivače. Ovaj mehanizam uveden je da bi se sprečilo da proizvodi iz zemalja koje nemaju visoke ekološke standarde budu jeftiniji na tržištu EU. Drugim rečima, CBAM nastoji da izjednači cene domaćih i uvoznih proizvoda na osnovu njihovog uticaja na životnu sredinu.
Marković objašnjava da bi, prema trenutnim pravilima, uvoznici iz Srbije u EU plaćali 85 evra po toni, umanjeno za četiri evra nacionalnog poreza, dok bi, na primer, proizvodi iz Crne Gore, gde je taksa 24 evra, bili oporezovani sa razlikom od 61 evra po toni. Na taj način, zemlje koje povećavaju sopstvene ekološke poreze mogu smanjiti dodatne troškove koje nameće Evropska unija.
Cena ovih taksi poslednjih godina je značajno rasla – od 20 do 30 evra po toni u početku, pa sve do 80–85 evra u 2025. godini. To pokazuje da će ekološka politika postati jedan od ključnih ekonomskih faktora i da će svaka zemlja koja se ne prilagodi novim standardima platiti visoku cenu.
Srbija između obaveza i realnosti
Uvođenje novih poreza predstavlja pokušaj Srbije da ispuni obaveze koje je preuzela Pariskim sporazumom i da svoje zakonodavstvo uskladi sa standardima EU. Međutim, postavlja se pitanje koliko je domaća privreda spremna za ovakav zaokret.
Mnogi ekonomisti upozoravaju da će industrije koje već posluju na granici isplativosti teško podneti dodatne troškove. Sa druge strane, ove mere bi mogle otvoriti prostor za nove investicije u zelene tehnologije, kao i za razvoj lokalnih inovacija koje bi smanjile potrošnju energije i emisiju gasova.
„Ovo nije kazna, već poziv na promenu načina razmišljanja“, ističu stručnjaci. „Zagađenje više neće biti besplatno, a ulaganje u čistu tehnologiju postaće pitanje opstanka, ne samo etike.“
Srbija se tako nalazi na prekretnici – između tradicionalne, energetski intenzivne industrije i nove ekonomije koja meri uspeh kroz održivost. Način na koji će se zemlja prilagoditi ovom izazovu odrediće ne samo njen ekonomski pravac, već i budućnost životne sredine za generacije koje dolaze.
Dnevnik/RTS
