U srpskom voćarstvu ponovo se otvara pitanje koje svake godine privlači veliku pažnju, a to je sudbina maline, voća koje se često naziva „srpsko crveno zlato“. Prema aktuelnim procenama proizvođačkih udruženja, ovogodišnji rod mogao bi da dostigne oko 15.000 tona, što predstavlja značajan pad u odnosu na rekordne godine. Ova brojka se u stručnim krugovima posmatra kao realistična u kontekstu klimatskih uslova i stanja zasada. Ipak, proizvođači ističu da je svaka sezona sve neizvesnija.
Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije, Dobrivoje Radović, naglasio je da bi stabilno vreme u narednim nedeljama moglo da očuva postojeći potencijal roda. On je upozorio da su prethodne godine ostavile ozbiljne posledice na mlade izdanke, koji su ostali oslabljeni nakon suša i temperaturnih oscilacija. Takvi faktori direktno utiču na prinos i kvalitet ploda, što se već vidi u pojedinim regionima zapadne Srbije. Upravo ti regioni tradicionalno nose najveći deo proizvodnje.
Uprkos smanjenju obima, deo proizvođača smatra da bi ovogodišnji rod mogao imati stabilniji kvalitet u odnosu na prethodnu sezonu. Razlog za to leži u manjoj gustini plodova i prirodnom „proređivanju“ zasada pod uticajem vremenskih uslova. Međutim, to ne umanjuje zabrinutost oko ukupne količine. Tržište, koje snažno reaguje na svaku promenu u ponudi, već pokazuje znake opreznog očekivanja.
Tržišni pritisci i formiranje otkupne cene
Kada je reč o ekonomskom aspektu proizvodnje, ključna tema ostaje otkupna cena koja će ove godine, prema najavama, startovati oko 550 dinara po kilogramu. Ova početna vrednost, poznata kao akontna cena, predstavlja osnovu za dalje formiranje konačne tržišne cene. Proizvođači se nadaju da će završni obračun biti povoljniji u odnosu na početna očekivanja. Ipak, krajnji rezultat zavisi od globalnih kretanja i izvozne tražnje.
Radović je istakao da će ponuda na međunarodnom tržištu ove godine verovatno biti ograničena, delimično zbog šteta od mraza u Poljskoj. Takvi poremećaji često dovode do povećane potražnje za srpskom malinom, što može pozitivno uticati na cenu. Međutim, tržište je i dalje podložno naglim promenama, posebno u segmentu zamrznutog voća. Srbija u tom kontekstu ostaje jedan od ključnih evropskih izvoznika.
Prošlogodišnji podaci pokazuju da je akontna cena iznosila oko 450 dinara, dok je konačna dostizala i do 620 dinara po kilogramu. Takva razlika pokazuje koliko su otkupni lanci osetljivi na globalnu potražnju i logističke troškove. Proizvođači, međutim, ističu da visoke cene ne znače uvek i profitabilnost, zbog rasta troškova proizvodnje. Upravo ta neusklađenost ostaje jedan od najvećih problema sektora.
Klimatski izazovi i pad proizvodnih površina
Jedan od ključnih faktora koji utiču na dugoročni pad proizvodnje jeste klimatska nestabilnost koja sve češće pogađa malinjake u Srbiji. Suše, kasni mrazevi i nagle temperaturne promene direktno utiču na razvoj biljke i formiranje ploda. Poseban problem predstavlja činjenica da se samo mali procenat zasada navodnjava, što dodatno povećava rizik od gubitaka. U brdskim područjima, gde je proizvodnja najzastupljenija, tehnički uslovi za navodnjavanje često su ograničeni.
Predstavnici proizvođača upozoravaju da su mnogi zasadi oštećeni još u prethodnim sezonama, što je dovelo do smanjenja ukupnih površina pod malinom. Pojedini proizvođači su smanjili obim proizvodnje ili potpuno odustali od određenih parcela. Razlog nije samo klima, već i dugotrajna nestabilnost otkupnih cena koja otežava planiranje investicija. Ovaj trend već ostavlja posledice na strukturu domaće proizvodnje.
Prema zvaničnim podacima, Srbija je 2025. godine proizvela oko 82.577 tona malina, što je znatno manje u odnosu na rekord iz 2018. godine kada je proizvodnja premašila 127.000 tona. Stručnjaci ukazuju da razlika ne predstavlja samo kratkoročni pad, već i strukturnu promenu u sektoru. Sve više se govori o potrebi modernizacije zasada i prelaska na otpornije sorte. Bez toga, dugoročna stabilnost proizvodnje ostaje neizvesna.
Perspektive proizvođača i budućnost sektora
Proizvođači na terenu ističu da se suočavaju sa sve težim uslovima rada, ali i sa nepredvidivim tržišnim ciklusima. Milutin Živković, jedan od malinara iz okoline Nove Varoši, naveo je da je zbog nestabilnosti cena bio primoran da smanji površine pod zasadima. Takve odluke nisu retkost i sve češće se javljaju u različitim delovima zapadne Srbije. On je naglasio da je kontinuitet proizvodnje teško održati u ovakvim okolnostima.
U pojedinim slučajevima, samo deo zasada daje očekivani rod, dok su ostale površine gotovo potpuno neproduktivne zbog ranijih oštećenja. Ovaj disbalans dodatno komplikuje planiranje berbe i finansijske projekcije. Proizvođači upozoravaju da bez stabilne politike i ulaganja u infrastrukturu, sektor može nastaviti da gubi kapacitet. Posebno se ističe potreba za većom podrškom sistemima navodnjavanja.
Ipak, uprkos svim izazovima, malina ostaje jedan od najvažnijih izvoznih proizvoda Srbije u sektoru voćarstva. Njena pozicija na međunarodnom tržištu i dalje zavisi od kvaliteta i reputacije koju je gradila decenijama. Stručnjaci smatraju da bi strateška ulaganja mogla da stabilizuju proizvodnju u narednim godinama. Budućnost ovog sektora tako ostaje otvorena između tradicije i potrebe za modernizacijom.
