U zemlji koja je decenijama važila za sinonim finansijske discipline i institucionalne preciznosti, 2025. godina ostaće upamćena po brojci koja odjekuje poput alarma – više od 9.300 korporativnih bankrota, što predstavlja rast od čak 54 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Za državu koja je izgradila globalni imidž na stabilnosti, to je ozbiljan udarac reputaciji.
Podaci koje prenosi švajcarski list 20 Minuten, pozivajući se na analize kompanije Dun & Bradstreet, ukazuju da se ne radi o izolovanim slučajevima, već o sistemskom talasu koji je zahvatio gotovo sve sektore. Od malih porodičnih firmi do velikih industrijskih sistema, insolventnost je postala realnost za hiljade preduzetnika.
U središtu ove promene nalazi se revizija zakona o naplati dugova i bankrotstvu, koja je stupila na snagu 1. januara 2025. godine. Nova pravila obavezala su javne poverioce – poreske uprave i fondove socijalnog osiguranja – da dugove naplaćuju agresivnije i češće pokreću formalne stečajne postupke, umesto ranijih fleksibilnijih aranžmana.
Zakon kao okidač tržišne čistke
Reforma je, prema zvaničnom objašnjenju vlasti u Bernu, imala za cilj da poveća transparentnost i finansijsku odgovornost. Međutim, u praksi je razotkrila skrivene slabosti kompanija koje su godinama balansirale na ivici održivosti, oslanjajući se na odlaganja i restrukturiranja dugova.
Posebno su pogođeni sektori sa niskim profitnim maržama i visokim zaduženjima. Zabavna industrija zabeležila je rast bankrota od 94 odsto, proizvođači trajnih dobara 89 odsto, dok je IT sektor porastao za 77 procenata. Centralna Švajcarska istakla se kao region sa najvećim relativnim skokom, čak 61 odsto, što otvara pitanje regionalne otpornosti i spremnosti kantonalnih vlasti.
Kritičari tvrde da je reforma sprovedena bez adekvatnog prelaznog perioda i zaštitnih mehanizama za mala i srednja preduzeća. Umesto postepenog prilagođavanja, tržište je, kako pojedini ekonomisti ocenjuju, suočeno sa naglim i bolnim presekom, koji je mnoge firme ostavio bez prostora za restrukturiranje.
Simboli pada
Među najzvučnijim slučajevima izdvaja se proizvođač solarnih panela Meyer Burger, čije su nemačke filijale pokleknule pod pritiskom jeftinije kineske konkurencije i otkazanih ugovora. Zatvaranje pogona značilo je gubitak stotina radnih mesta i ozbiljan udarac evropskoj ambiciji energetske tranzicije.
Lanac prodavnica kućnog dekora Depot zatvorio je 34 filijale širom zemlje, ostavljajući oko 300 zaposlenih bez posla. Slično je prošla i građevinska firma Lerch iz Winterthura, sa tradicijom dugom 156 godina, koja je početkom 2025. godine obustavila poslovanje, čime je 130 radnika ostalo bez angažmana.
Ovi primeri pokazuju da kriza nije selektivna. Iako su banke i farmaceutski giganti zasad ostali stabilni, realni sektor, naročito manji i srednji sistemi, nosi glavni teret prilagođavanja.
Dinamika osnivanja novih firmi i cena tranzicije
Vlasti ističu da je paralelno sa rastom bankrota zabeležen i porast osnivanja novih preduzeća od oko pet procenata, sa više od 55.600 novoregistrovanih kompanija tokom 2025. godine. Najveći rast zabeležen je u sektoru nekretnina i digitalnih usluga, što se tumači kao znak tržišne dinamike.
Ipak, brojke o novim registracijama ne brišu činjenicu da je hiljade radnika ostalo bez posla, a lokalne zajednice bez dugogodišnjih poslodavaca. Ekonomska teorija govori o „kreativnoj destrukciji“, ali u praksi ta destrukcija ima ime, prezime i porodicu koja zavisi od plate.
Švajcarska, simbol preciznosti i dugoročne stabilnosti, sada prolazi kroz test otpornosti sopstvenog modela. Da li će ovaj talas bankrota predstavljati bolnu, ali nužnu korekciju, ili znak dublje strukturne ranjivosti, zavisiće od sposobnosti vlasti da balansiraju između fiskalne discipline i socijalne odgovornosti.
U zemlji satova koji mere vreme u deliću sekunde, ekonomske odluke sada se mere sudbinama hiljada ljudi. A pitanje koje ostaje otvoreno glasi: može li se red uspostaviti bez stvaranja haosa?
