Globalna tržišta energenata poslednjih nedelja ponovo su u središtu pažnje ekonomista i političkih lidera. Rast napetosti na Bliskom istoku, poremećaji u snabdevanju i sve izraženiji pritisak na cene nafte i gasa otvorili su pitanje koje zabrinjava i vlade i građane širom sveta – da li se svet približava novoj velikoj energetskoj krizi.
U međunarodnim finansijskim i energetskim krugovima sve se češće govori o mogućnosti scenarija koji podseća na istorijske šokove iz sedamdesetih godina prošlog veka. Tada su nagli skokovi cena energenata izazvali talas inflacije, usporili rast ekonomija i promenili način na koji države planiraju energetsku bezbednost.
Danas, uz mnogo kompleksnije globalno tržište i snažnu međuzavisnost ekonomija, posledice eventualne eskalacije mogle bi biti još šire. Upravo zbog toga analitičari upozoravaju da trenutna situacija zahteva pažljivo praćenje i brze reakcije vlada i međunarodnih institucija.
Rat i poremećaji na tržištu energije uzdrmali ekonomije
Sukobi u regionu Bliskog istoka već su počeli da utiču na stabilnost energetskih tokova. Prema procenama stručnjaka iz međunarodnih energetskih institucija, eskalacija sukoba koji uključuje Iran mogla bi da izazove ozbiljne posledice za gotovo svaku ekonomiju na svetu.
Direktor Međunarodne agencije za energiju upozorio je da „nijedna država neće ostati potpuno zaštićena od energetskog šoka“ ukoliko se trenutna situacija dodatno pogorša. Već sada su tržišta nafte i gasa reagovala nervozno, a cene energenata beleže nagle oscilacije.
Poseban problem predstavlja činjenica da su oštećeni brojni energetski objekti u regionu koji je ključan za globalno snabdevanje. Procene govore da je tokom sukoba pogođeno više desetina postrojenja povezanih sa proizvodnjom i transportom energije, što dodatno komplikuje stabilnost tržišta.
Ekonomisti upozoravaju da tržišta reaguju ne samo na trenutni manjak energenata, već i na neizvesnost. Investitori i kompanije počinju da računaju na potencijalne poremećaje u budućnosti, što često dovodi do rasta cena i pre nego što se stvarni nedostatak oseti u potpunosti.
Ormuski moreuz – tačka od koje zavisi energija planete
Jedan od najosetljivijih delova globalne energetske infrastrukture nalazi se u regionu Persijskog zaliva. Reč je o Ormuskom moreuzu, strateškom pomorskom prolazu kroz koji prolazi veliki deo svetske trgovine naftom i gasom.
Stručnjaci naglašavaju da bi svako ozbiljno ograničenje saobraćaja kroz ovaj prolaz moglo imati dramatične posledice po globalne cene energije. Tankeri koji transportuju energente iz tog regiona snabdevaju industrije, transportne sisteme i elektrane širom sveta.
Ako bi protok energenata bio smanjen ili blokiran, tržište bi reagovalo gotovo trenutno. U takvim situacijama cene nafte često naglo rastu, što potom utiče na cenu goriva, transporta, ali i proizvodnje u mnogim sektorima ekonomije.
Zbog toga se ovaj prolaz često naziva jednom od najvažnijih tačaka globalne energetske bezbednosti. Analitičari ističu da je upravo stabilnost tog regiona ključna za održavanje relativno predvidivog energetskog tržišta.
Sećanje na krize iz sedamdesetih ponovo je aktuelno
Mnogi stručnjaci porede trenutne okolnosti sa energetskim šokovima iz 1970-ih godina, kada je nagli prekid snabdevanja doveo do globalne inflacije i ozbiljnih ekonomskih potresa. Tada su države počele da uvode strateške rezerve energenata i da diversifikuju izvore energije.
Danas, iako svet raspolaže modernijim tehnologijama i razvijenijim tržištima, zavisnost od nafte i gasa i dalje je ogromna. Industrija, transport i proizvodnja hrane i dalje su snažno povezani sa cenama energenata.
Analitičari upozoravaju da bi produženi sukob ili dodatni poremećaji mogli da izazovu novi talas inflacije na globalnom nivou. Kada energija poskupi, rastu i troškovi proizvodnje, transporta i logistike, što se na kraju prenosi na krajnje potrošače.
U takvom scenariju mnoge ekonomije mogle bi se suočiti sa sporijim rastom, a pojedine čak i sa recesijom. Upravo zbog toga međunarodne institucije sve češće upozoravaju na potrebu koordinisanih reakcija i stabilizacije tržišta.
Posledice bi se osetile i na cenama hrane i svakodnevnog života
Rast cena energije ne utiče samo na industriju ili transport. Njegov efekat se brzo prenosi na druge sektore, posebno na proizvodnju hrane i poljoprivredu, gde su gorivo i đubriva ključni faktori.
Ako bi energenti nastavili da poskupljuju, to bi moglo dovesti do rasta cena osnovnih životnih namirnica. Takav scenario već je viđen u prethodnim globalnim krizama, kada su troškovi proizvodnje i transporta direktno povećali cene u prodavnicama.
Ekonomisti upozoravaju da je savremeni globalni sistem veoma povezan, što znači da poremećaji u jednom regionu brzo utiču na tržišta širom sveta. Upravo zbog toga sukobi u energetskim zonama često imaju globalne posledice.
Iako je teško precizno predvideti razvoj događaja, sve veći broj stručnjaka smatra da naredni meseci mogu biti presudni za stabilnost globalne ekonomije. Hoće li svet uspeti da izbegne novu veliku krizu ili je samo pitanje vremena kada će se ona u potpunosti osetiti – pitanje je koje trenutno dominira ekonomskim analizama.
