Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja velikog proroka, a narodna predanja i običaji stari vekovima još uvek se poštuju u mnogim delovima Srbije
Drevni prorok i čuvar od zmija
Današnji dan, 14. maj, posvećen je Svetom proroku Jeremiji, velikoj ličnosti hrišćanske tradicije koji je živeo čak šest vekova pre Hrista. Srpska pravoslavna crkva ga i danas poštuje kao jednog od značajnijih proroka, a u narodnoj tradiciji Sveti Jeremija se povezuje sa zaštitom od zmija i proterivanjem zlih sila iz domaćinstava.
Prema starim predanjima, već kao petnaestogodišnjak, Jeremija je započeo svoje proročke poruke, što mu je donelo neprijateljstvo tadašnjih vladara i moćnika. Proganjan, zatvaran i neshvaćen od strane vlasti, ipak je uživao duboko poštovanje običnog naroda.
Ritualima protiv zmija do mira u kući
U srpskoj narodnoj tradiciji, Sveti Jeremija se smatra zaštitnikom od zmija, posebno otrovnica. Stari običaj nalaže da se od ranog jutra neko iz kuće lati šerpe ili tiganja, te lupanjem i izgovaranjem posebne bajalice tera zmije daleko od kuće:
“Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela.”
Veruje se da dokle god dopire buka i pesma, zmije se neće usuditi da priđu domaćinstvu. Ovaj zvuk ima simboličku moć rasterivanja zla, i prenosi se sa kolena na koleno u mnogim seoskim sredinama, posebno u istočnoj i južnoj Srbiji.
Šta se danas ne sme raditi
Pored rituala, ovaj dan donosi i niz zabrana koje se moraju poštovati. Nikako se ne uzimaju u ruke igla i konac, jer se veruje da bi to moglo privući zmije. Takođe, britve se ne otvaraju, budući da bi onaj ko to učini mogao imati susrete sa zmijama tokom cele godine.
U pojedinim krajevima se veruje i da se ne treba češljati, kako se ne bi izazivale zmije, a naročito se pazi da se ne vuče pertla ili konac za nekim, jer, kako narod kaže, “ako vučeš konac, zmija će te pratiti.”
Legende o Aleksandru Velikom
Jedna od zanimljivih narodnih priča vezanih za proroka Jeremiju kaže da je Aleksandar Veliki lično posetio njegov grob, te da je telo svetitelja kasnije preneto i sahranjeno u Aleksandriji. Ova legenda se i danas prepričava u crkvenim i narodnim krugovima, dajući prazniku dodatnu mističnu dimenziju.
Narod i dalje čuva svetitelje kroz običaje
Iako se danas u gradovima retko ko seća značaja ovog dana, u seoskim sredinama i manjim mestima običaji i verovanja i dalje žive. Stari narodni kalendar nije bio samo puko beleženje vremena, već i način kako da se sačuva red, zdravlje i sigurnost domaćinstva.
“Ovo nije sujeverje, već deo nasleđa koje treba poštovati”, kaže sveštenik iz jedne parohije u istočnoj Srbiji. “Jer, običaji koji se prenose vekovima nisu slučajni.”
Danas, kada vreme i brzina modernog života brišu stare vrednosti, ovakvi praznici podsećaju na korene, verovanja i svetitelje koje su generacije naših predaka poštovale kao zaštitnike i čuvare doma.
