Istraživačka studija sa revolucionarnim nalazima, vezanim za štetan uticaj sistema proizvodnje hrane na čovekovu okolinu, završena je prošle godine na Univerzitetu Oksford.
Nedvosmisleni nalazi ove značajne studije će, nadamo se, olakšati put ka donošenju određenih teških političkih odluka u vezi sa borbom protiv klimatske krize.
Istraživači su vrlo opsežnom metodologijom, ukrstili podatke o načinu ishrane 55000 ispitanika sa ogromnom bazom podataka o načinu proizvodnje hrane u kojoj su prikupili podatke iz preko 570 studija.
Ukupno je analizirano 38000 farmi iz 119 zemalja sveta, a obuhvaćen je ceo „životni ciklus“ namirnica (put od njive do trpeze), kako bi se procenio ukupan uticaj na čovekovu okolinu.
Šta su to otkrili istraživači sa Oksforda?
Informacije o načinu ishrane, prikupljene od ispitanika u istraživanju, su grupisane tako što su ispitanici podeljeni u nekoliko kategorija: one sa visokim udelom mesa u ishrani, sa manjim udelom mesa u ishrani, vegetarijance (ne jedu meso, ali jedu jaja i mlečne proizvode) i vegane (uopšte ne jedu životinjske proizvode).
Istraživači su procenjivali štetan uticaj na okolinu u različitim fazama proizvodnje hrane, a uzimajući u obzir da li su u pitanju manje farme ili velike industrijske operacije, način obrade tla i korišćenje đubriva, postupanje sa otpadnim materijama, tehnologija prerade, način skladištenja i transporta proizvoda, udaljenost mesta prodaje od mesta proizvodnje, štetan uticaj navedenih aspekata proizvodnje hrane procenjivali su kroz:
– emisije gasova staklene bašte u svim fazama životnog ciklusa proizvoda
– zagađenje tla i vodotokova
– potrošnju sveže vode
– deforestaciju i gubitak životinjskih vrsta
Na kraju su sva četiri štetna efekata na čovekovu okolinu korelisana sa podacima o načinu ishrane svih 55000 ispitanika. Analizom ovako dobijenih rezultata istraživači su došli do vrlo značajnog i nedvosmislenog zaključka – da je najvažniji pokazatelj štetnog uticaja načina ishrane na čovekovu okolinu – količina mesa na našem tanjiru.
Koji način ishrane nanosi najmanje štete planeti i čovekovoj okolini?
Rezultati su pokazali da su na jednom kraju spektra, sa najmanje štetnog uticaja – vegani, čiji je uticaj na emisije gasova staklene bašte 75% manji od ljudi koji imaju visok procent mesa u ishrani. Vegani takođe za 73 % manje doprinose zagađenju voda, 54% manje potrošnji sveže vode i 66% manje utiču na smanjenje biodiverziteta (odumiranje vrsta).
Vegetarijanci takođe značajno manje doprinose degradaciji čovekove okoline, mada značajno više nego vegani, jer ipak konzumiraju mlečne proizvode čija proizvodnja ima vrlo loše efekte na sve faktore okoline.
Da li i manje promene u ishrani mogu imati pozitivne efekte na klimu?
Značajan nalaz ovog istraživanja su primetne razlike u štetnom uticaju čak i između ispitanika koji konzumiraju malo ili mnogo mesa. Naime, istraživači sa Oksforda su procenili da čak i ljudi koji koriste meso u ishrani, ali u manjoj količini, imaju bar 30% manji uticaj na sve pokazatelje degradacije čovekove okoline.
Pomalo neočekivano, faktor održivosti u proizvodnji hrane pokazao je mnogo manji uticaj na krajnje ishode ukupnih štetnih uticaja na okolinu. Tako se ishrana sa većim procentom biljnih namirnica, čak i iako je proizvedena na najneodrživiji način, pokazala mnogo manje štetnom za okolinu od ishrane sa dosta mesa, čak i ako je ono proizvedeno na najodrživiji način (lokalno, domaće gajeno, paslo travu, organsko, itd…).
Sa manje mesa u ishrani smo na dvostrukom dobitku
Ova opsežna studija dovela je naučnike do nedvosmislenog zaključka da je neophodna hitna promena preovlađujućeg sistema proizvodnje hrane i načina ishrane ljudi u pravcu manjeg učešća mesa i ostalih životinjskih proizvoda. Ovo bi, zaključili su, u velikoj meri umanjilo štetan uticaj proizvodnje hrane na čovekovu okolinu, kao i emisije gasova staklene bašte koji potpiruju klimatsku krizu.
Ako malo razmislimo, ovaj korak je za nas kao pojedince mnogo lakši u odnosu na neke druge, kao što je izbacivanje fosilnih goriva na pr. (koji se ne može desiti preko noći). Naime, od nas se očekuje samo da budemo malo promišljeniji u izboru namirnica koje stavljamo na tanjir. Kako svi dokazi upućuju na to da više biljaka u ishrani znači i više zdravlja, ovakve promene dovele bi nas u vin-vin poziciju – na dobitku je i naše zdravlje i naša planeta.
