Nauka na pragu oživljavanja vunastih mamuta i dodoa
NAUKA SE UBRZAVA – Naučnici su bliži nego ikad oživljavanju vunastih mamuta i drugih izumrlih vrsta, najavljujući povratak legendi poput dodoa i tasmanijskog tigra. Vunasti mamut, koji je hodao Zemljom pre 10.000 godina, mogao bi uskoro ponovo koračati hladnim predelima Arktika. Naučnici su uvereni da je tehnologija napredovala do te mere da su izazovi oživljavanja ovih vrsta danas mnogo manji nego pre dve decenije.
Nauka na pragu oživljavanja vunastih mamuta i dodoa
NAUKA SE UBRZAVA – Naučnici su bliži nego ikad oživljavanju vunastih mamuta i drugih izumrlih vrsta, najavljujući povratak legendi poput dodoa i tasmanijskog tigra. Vunasti mamut, koji je hodao Zemljom pre 10.000 godina, mogao bi uskoro ponovo koračati hladnim predelima Arktika. Naučnici su uvereni da je tehnologija napredovala do te mere da su izazovi oživljavanja ovih vrsta danas mnogo manji nego pre dve decenije.
Prva uspešna reinkarnacija izumrlog stvorenja
Prvi pokušaji oživljavanja izumrlih vrsta počeli su 2003. godine kada je na kratko pirenejski kozorog bio vraćen u život. Nažalost, klon je preminuo ubrzo nakon rođenja zbog problema sa plućima, ali ovaj događaj je otvorio vrata za dalji napredak. Naučnici su tada shvatili da, iako nije lako, vraćanje izumrlih životinja nije nemoguće.
Kompanije koje predvode revoluciju
Kolosal Biosajans, biotehnološka kompanija iz Teksasa, predvodi napore ka oživljavanju nekoliko izumrlih vrsta. Njihova misija je vratiti vunaste mamute, dodo ptice, i tasmanijske tigrove nazad u život, sa ciljem obnavljanja ekoloških sistema i jačanja biodiverziteta. Ovi naučnici planiraju da kreiraju prvo telad mamuta do 2028. godine, koristeći naprednu tehnologiju genetskog inženjeringa.
Autor: Thomas Quine
Za sada, kompanija je prikupila više od 60 delimičnih genoma vunastih mamuta i koristi ih za uređivanje genoma blisko povezanih azijskih slonova. Ubrizgavanjem gena koji nose ključne fizičke osobine mamuta, poput gustog krzna i zakrivljenih kljova, ovi slonovi bi mogli postati svojevrsni „hibrid“ mamuta.
Ekološka uloga mamuta
Vunasti mamuti su bili ključni za održavanje ekosistema arktčkih travnjaka. Gazeći sneg i raspršujući hranljive materije, oni su pomagali u očuvanju travnatih površina, koje skladište više ugljenika nego tundra i šume koje su ih zamenile. Neki naučnici smatraju da bi ponovno uvođenje ovih megabiljojeda moglo ublažiti klimatske promene sprečavanjem otapanja permafrosta i povećanjem skladištenja ugljenika.
Rizici
Međutim, neki stručnjaci upozoravaju na moguće posledice. Ronald Goderi, ekolog i direktor Taurus fondacije, ističe da su ekosistemi prilagođeni odsustvu ovih životinja već hiljadama godina. Postavlja se pitanje šta bi se moglo dogoditi ako vratimo ove velike biljojede u prirodu.
Osvald Šmic, profesor ekologije sa Univerziteta Jejl, upozorava da je ljudska tehnologija često izvan naše kontrole. On ističe da oživljavanje izumrlih vrsta može doneti nepredviđene posledice, uključujući moguće konflikte između ljudi i životinja ili širenje bolesti unutar obnovljenih populacija.
Autor: Charles Robert Knight (1874–1953)
Iako skeptici ističu potencijalne probleme, naučnici poput Bena Lama, suosnivača Kolosal Biosajansa, smatraju da je svet bliže ovom cilju nego što ljudi misle. Dok radovi na dodu već pokazuju rezultate sa gotovo kompletnim genomom, tim napreduje i sa tasmanijskim tigrom koji je izumro pre manje od jednog veka, čime su šanse za uspeh još veće.
Nauka se ubrzano razvija, ali pitanje ostaje: koliko će svet biti spreman da dočeka povratak ovih drevnih vrsta?
