Žene čine većinu zaposlenih u zdravstvenom sektoru Evrope, ali to se ne odražava i na njihova primanja. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO), žene u zdravstvu i nezi u proseku zarađuju 19 odsto manje po satu od muškaraca, a razlika je posebno izražena među zaposlenima sa najvišim zaradama.
Zdravstvo i nega predstavljaju jedan od najvažnijih izvora zaposlenja za žene, koje svakodnevno obavljaju poslove neophodne za funkcionisanje zdravstvenih sistema. Ipak, njihova brojnost ne znači i ravnopravnost u zaradi, napredovanju ili pristupu najbolje plaćenim radnim mestima. Podaci SZO ukazuju da je rodna razlika u primanjima duboko ukorenjena u strukturi sektora.
Žene čine 77 odsto zaposlenih u zdravstvu
U evropskom regionu SZO žene čine 77 odsto zaposlenih u zdravstvu i nezi, dok njihov udeo u ukupnoj zaposlenosti u ostalim sektorima iznosi 45 odsto. Zdravstvo i nega četvrti su najveći poslodavac u regionu, ali su istovremeno i najveći pojedinačni sektor zapošljavanja žena. Gotovo 17 odsto svih zaposlenih žena radi upravo u ovoj oblasti, naspram pet odsto zaposlenih muškaraca.
Međutim, žene čine svega 55 odsto zaposlenih na najbolje plaćenim radnim mestima u zdravstvu i nezi. To pokazuje da njihova dominacija u ukupnoj radnoj snazi ne znači i proporcionalnu zastupljenost na vrhu platne lestvice. Razlike postaju još uočljivije kada se zarade uporede prema visini primanja.
Prema izveštaju, jaz u satnicama kreće se od dva odsto među najslabije plaćenim radnicima do više od 22 odsto među onima sa najvišim zaradama. Takav obrazac ukazuje da se nejednakost povećava na višim nivoima zarada i položaja. Što je radno mesto bolje plaćeno, razlika između primanja muškaraca i žena može biti izraženija.
Deo razlike ostaje i nakon poređenja radnih uslova
SZO navodi da se deo razlike u primanjima može povezati sa faktorima kao što su godine starosti, obrazovanje, zaposlenost u javnom ili privatnom sektoru i rad sa punim ili nepunim radnim vremenom. Kada se ovi faktori uzmu u obzir, razlika u satnicama smanjuje se sa 19 na šest odsto. Kod mesečnih zarada, jaz se smanjuje sa 28 na deset odsto.
Ipak, ni nakon takvog poređenja razlika ne nestaje. Preostali deo ne može se objasniti faktorima obuhvaćenim analizom, što otvara pitanje načina na koji se vrednuju različiti poslovi i doprinosi zaposlenih. Sama razlika u obrazovanju, godinama ili radnom vremenu, prema nalazima izveštaja, nije dovoljna da objasni nejednakost.
Nataša Azopardi Muskat, direktorka Odeljenja za zdravstvene sisteme pri evropskoj kancelariji SZO, upozorila je da žene koje održavaju zdravstvene sisteme funkcionalnim tokom čitavog radnog veka ostaju slabije plaćene od muških kolega. Takav položaj može se odraziti i na njihovu finansijsku sigurnost nakon završetka karijere. Niža primanja tokom radnog veka često znače i niže penzije.
Poslovi u kojima dominiraju žene često su slabije plaćeni
Izveštaj ukazuje i na širi obrazac: zanimanja u kojima preovlađuju žene često su slabije plaćena, uključujući menadžerske, stručne i tehničke poslove. To znači da broj zaposlenih žena sam po sebi nije dovoljan pokazatelj ravnopravnosti, ukoliko su njihovi poslovi manje vrednovani ili im je pristup najvišim funkcijama ograničen.
Razlika je vidljiva i u rukovodećim poslovima u zdravstvu i nezi. Menadžerske pozicije u ovom sektoru u proseku su plaćene 22 evra po satu, dok uporedivi poslovi u drugim sektorima donose oko 24,70 evra. Iako su žene brojnije u upravljačkim poslovima zdravstva nego na rukovodećim pozicijama u drugim oblastima, to ne znači da ostvaruju i jednaku zaradu.
Na globalnom nivou, razlika je još veća. Žene zaposlene u zdravstvenom sektoru širom sveta u proseku zarađuju 24 odsto manje od muškaraca, navodi SZO. To pokazuje da problem nije ograničen samo na evropsko tržište rada, već predstavlja širi izazov za zdravstvene sisteme.
Niže zarade utiču i na penzije i finansijsku sigurnost
Posledice rodnog jaza ne završavaju se isplatom mesečne zarade. Niža primanja tokom radnog veka mogu da smanje ukupnu životnu zaradu, umanje penzije i povećaju rizik od siromaštva u starosti. Istovremeno, takva nejednakost slabi korist od ulaganja u obrazovanje i stručnu obuku žena koje rade u zdravstvenim profesijama.
SZO zato smanjenje razlike u zaradama posmatra i kao pitanje održivosti zdravstvenih sistema. Pravednije vrednovanje rada moglo bi da doprinese većoj finansijskoj sigurnosti zaposlenih i boljoj mogućnosti da se privuku i zadrže radnici u sektoru od kojeg zavisi čitavo društvo. Posebno je važno da žene imaju ravnopravan pristup rukovodećim funkcijama i poslovima sa višim primanjima.
Među predloženim merama su veća transparentnost zarada, bolja zastupljenost žena na mestima odlučivanja i suočavanje sa stereotipima koji utiču na vrednovanje pojedinih zanimanja. Cilj nije samo smanjenje statističke razlike, već obezbeđivanje da se rad zaposlenih vrednuje prema njegovoj odgovornosti, zahtevnosti i doprinosu, a ne prema tome da li je reč o profesiji u kojoj preovlađuju žene.
