Početak školske godine donosi ranija jutarnja ustajanja, ali i pitanje koje mnogi roditelji ponovo postavljaju: kada dete treba da ode u krevet kako bi se ujutru probudilo odmorno? Potrebe za snom razlikuju se u zavisnosti od uzrasta, pa isto vreme odlaska na spavanje nije odgovarajuće za predškolca, osnovca i tinejdžera.
Deci od 3 do 6 godina potrebno je između 10 i 13 sati sna, uzrastu od 6 do 12 godina od 10 do 12 sati, dok tinejdžeri od 13 do 18 godina treba da spavaju između 8 i 10 sati. Kada se tome doda rano ustajanje zbog vrtića ili škole, odlazak u krevet potrebno je planirati dovoljno rano da dete zaista dobije potreban broj sati odmora.
Vreme odlaska na spavanje zavisi od uzrasta
Deci od 3 do 6 godina potreban je najduži noćni odmor. Ako rano ustaju zbog vrtića, trebalo bi da odlaze u krevet između 18 i 20 časova. Takav termin odraslima može delovati veoma rano, ali je za decu tog uzrasta sasvim opravdan ako im omogućava dovoljan broj sati sna.
Osnovcima od 6 do 12 godina potrebno je približno 10 do 12 sati sna dnevno. Ako ujutru rano ustaju zbog škole, trebalo bi da budu u krevetu najkasnije oko 21 čas. Kasniji odlazak na spavanje tokom školskih dana može značajno skratiti vreme namenjeno odmoru.
Kod tinejdžera su potrebe za snom nešto manje, ali odmor je i dalje veoma važan. Uzrastu od 13 do 18 godina potrebno je između osam i deset sati sna, pa se kao okvirno vreme za odlazak na spavanje navodi oko 22 časa, posebno ako se ustaje rano. Učenje do kasno, korišćenje telefona i druge večernje aktivnosti lako mogu pomeriti vreme odlaska u krevet i smanjiti ukupan broj sati sna.
Nedostatak sna može da se primeti u školi
Neispavanost se kod dece ne ispoljava uvek kao očigledna pospanost. Dete koje nije dovoljno spavalo može imati problema sa koncentracijom, biti nemirnije ili reagovati emotivnije nego inače. U školi se to može pokazati kroz slabije praćenje nastave, teže pamćenje i sporije usvajanje novih informacija.
Kod neke dece umor može izazvati ponašanje koje roditelji ne povezuju odmah sa nedostatkom sna. Umesto pospanosti, mogu se pojaviti razdražljivost, nemir i teškoće u kontroli emocija. Zbog toga se takvo ponašanje ponekad pogrešno tumači kao neposlušnost ili nedostatak zainteresovanosti za školu.
Ako dete tokom dana teško ostaje budno ili čak zadrema na času, moguće je da ne dobija dovoljno sna tokom noći. Povremena neispavanost nije neuobičajena, ali problem može nastati kada se takav obrazac ponavlja iz dana u dan. Tada bi trebalo obratiti pažnju na vreme odlaska u krevet, vreme buđenja i ukupno trajanje sna.
Kvalitetan san važan je za učenje i raspoloženje
San nije samo period odmora nakon školskih obaveza. Tokom kvalitetnog sna organizam se oporavlja, dok mozak obrađuje i učvršćuje informacije usvojene tokom dana. Zato je dovoljan san posebno važan deci koja svakodnevno uče, rešavaju zadatke i usvajaju nova znanja.
Dugotrajan nedostatak sna može uticati i na raspoloženje. Kod dece se mogu javiti veća razdražljivost, nervoza, stres i problemi sa koncentracijom, dok ponašanje može postati promenljivije. Kod pojedine dece manjak sna može pojačati nemir i teškoće sa pažnjom, zbog čega je važno posmatrati širu sliku, a ne samo ponašanje deteta.
Najjednostavniji način da se obezbedi dovoljno odmora jeste stabilna večernja rutina prilagođena uzrastu deteta i vremenu jutarnjeg buđenja. Važno je da vreme odlaska na spavanje bude dovoljno rano i da se tokom većine dana obezbedi potreban broj sati sna. Rano ustajanje samo po sebi nije problem ako mu prethodi dovoljno dug i kvalitetan noćni odmor.
