Revolucionarni pristup sa matičnim ćelijama
U tišini laboratorija jednog od najuglednijih japanskih univerziteta, naučnici su učinili ono što se do skoro smatralo gotovo nemogućim. Istraživački tim sa Univerziteta Keio započeo je kliničko ispitivanje u kome su korišćene takozvane iPSC matične ćelije – obične ćelije koje su u laboratorijskim uslovima „vraćene unazad“ u primitivno stanje, a zatim programirane da postanu ćelije sposobne da obnove nervno tkivo. Ove ćelije nisu uzete iz embriona, već iz tela odraslih ljudi, što ovu metodu čini etički prihvatljivijom i tehnološki dostupnijom za širu primenu.
Nepunih nekoliko nedelja nakon teških povreda kičmene moždine, pacijentima je pažljivo implantirano oko dva miliona ovih ćelija direktno u oštećeni deo nervnog tkiva. Postupak je izveden sa preciznošću hirurškog sata, jer svaka greška može značiti razliku između nade i trajnog oštećenja.
Prvi rezultati koji menjaju pogled na paralizu
Rezultati koji su usledili tokom narednih meseci doneli su talas opreznog optimizma u naučnoj zajednici. Kod pojedinih pacijenata počeli su da se vraćaju osećaji u ekstremitetima, zatim delimična kontrola mišića, a kod nekih i sposobnost da samostalno stoje ili naprave prve korake uz pomoć. Za ljude koji su neposredno nakon povrede bili suočeni sa dijagnozom trajne paralize, ovo je predstavljalo gotovo nezamisliv preokret.
Još važnije, tokom prve godine praćenja nije zabeležen nijedan ozbiljan neželjeni efekat. Nije bilo nekontrolisanog rasta tkiva, odbacivanja ćelija niti drugih komplikacija koje su naučnici godinama strahovali da bi mogle da se jave kod ovakvih terapija. Bezbednosni aspekt, koji je decenijama bio glavna prepreka ovakvim eksperimentima, prvi put je prošao najteži test.
Mali uzorak, ali velika prekretnica
Iako je terapija za sada testirana na veoma malom broju pacijenata, značaj ovog uspeha je ogroman. Po prvi put postoji konkretan dokaz da iPSC matične ćelije mogu da pomognu u popravljanju teških oštećenja kičmene moždine kod ljudi, a ne samo na životinjskim modelima. To ovu studiju izdvaja od dosadašnjih pokušaja koji su često ostajali u domenu teorije i laboratorijskih eksperimenata.
Stručnjaci upozoravaju da se još uvek ne može govoriti o rutinskom lečenju, ali se slažu u jednom: vrata su konačno otvorena. Planiraju se znatno veća i obimnija klinička ispitivanja, sa ciljem da se potvrdi efikasnost, precizno odredi optimalan broj ćelija i utvrdi kod kojih tipova povreda terapija daje najbolje rezultate.
Nada za milione ljudi širom sveta
U svetu danas žive milioni ljudi sa teškim povredama kičmene moždine, često osuđeni na doživotna invalidska kolica, zavisnost od tuđe pomoći i ograničenja koja menjaju svaki aspekt njihovog života. Za njih, vest iz Japana ne predstavlja samo naučni uspeh već i iskru stvarne nade da se granice medicine pomeraju pred njihovim očima.
Ako se rezultati budu potvrdili u narednim fazama istraživanja, ova terapija bi mogla postati jedan od najvećih proboja u istoriji regenerativne medicine. Umesto da se povrede nervnog sistema smatraju trajnim i nepovratnim, medicina bi prvi put imala alat da ih – makar delimično – popravi.
I upravo u toj mogućnosti da se telo nauči da ponovo leči samo sebe, krije se možda i najveća revolucija savremene medicine.
