Tržište novih automobila u Srbiji snažno je poraslo tokom prvih devet meseci 2026. godine, uz sve veće interesovanje za hibride i električna vozila. Od januara do septembra prvi put je registrovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila, što je 21,51 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Najveći deo rasta dolazi iz segmenta putničkih automobila, dok se među najzastupljenijim markama izdvajaju Škoda i Tojota, uz snažan nastup kineskih proizvođača.
Ipak, broj registrovanih automobila ne govori sam po sebi koliko je tržište zaista finansijski snažno. Za potpuniju sliku važno je znati koliko kupaca vozila plaća sopstvenim novcem, koliko se oslanja na auto-kredite ili lizing i koliki deo kupovine obavljaju kompanije. Bez tih podataka, rast registracija ne može se automatski tumačiti kao dokaz da su domaćinstva postala imućnija ili da građani lakše mogu da priušte novi automobil.
Škoda prva po broju registracija, kineski proizvođači sve vidljiviji
U prvih devet meseci registrovano je 29.517 novih putničkih automobila, odnosno 23,15 odsto više nego u istom periodu 2025. godine. Na vrhu liste našla se Škoda sa 5.819 vozila, ispred Tojote sa 3.905. Treće mesto zauzeo je kineski BYD sa 1.499 registracija, neposredno ispred Folksvagena, koji je imao 1.480.
Među deset najzastupljenijih marki našli su se i Reno sa 1.470 vozila, Hjundai sa 1.373, BMW sa 1.278, Čeri sa 1.217, Dačija sa 1.057 i Fiat sa 1.052. Rezultati pokazuju da kupci biraju i tradicionalne evropske i japanske marke, ali da kineski proizvođači postaju sve značajniji deo ponude. Za kupce je konkurencija važna jer veći izbor može da podstakne proizvođače i prodavce da se nadmeću cenama, opremom i uslovima finansiranja.
Tržište lakih komercijalnih vozila raslo je sporije, sa 3.931 prvom registracijom i godišnjim rastom od 3,69 odsto. Najzastupljeniji je bio Fiat sa 552 vozila, a sledili su Pežo sa 505 i Folksvagen sa 504. Ovaj segment zavisi i od investicija preduzeća, potreba za dostavom i obnavljanja voznih parkova, pa se njegovo kretanje ne može posmatrati isključivo kao pokazatelj kupovne moći građana.
Hibridi i električni automobili menjaju strukturu ponude
Najveći pomak u strukturi novih putničkih vozila vidi se kod hibrida. Benzinski automobili ostali su najzastupljeniji pojedinačni tip pogona sa 11.929 registracija i udelom od 40,41 odsto. Odmah iza njih našli su se benzinsko-električni hibridi, sa 11.325 vozila, što predstavlja rast od 60,48 odsto u odnosu na prvih devet meseci prošle godine.
Kada se uračunaju i 1.816 dizel-električnih hibrida, ukupni udeo hibridnih vozila dostigao je 44,52 odsto tržišta novih putničkih automobila. Potpuno električni automobili zabeležili su još izraženiji procentualni rast: registrovano ih je 1.166, u poređenju sa 298 u istom periodu 2025. godine. Iako je njihov broj i dalje znatno manji od broja benzinskih i hibridnih modela, rast pokazuje da elektrifikacija postepeno dobija mesto i na domaćem tržištu.
Kada se zajedno posmatraju hibridna i potpuno električna vozila, njihov udeo iznosio je 48,47 odsto prvih registracija novih putničkih automobila. Nasuprot tome, registrovano je 2.746 dizelaša, što je 12,41 odsto manje nego godinu ranije, uz tržišni udeo od 9,30 odsto. Ipak, odluka o kupovini ne zavisi samo od vrste pogona: važni su početna cena, troškovi održavanja, dostupnost punjača, dužina putovanja i mogućnost da se vozilo finansira bez prevelikog opterećenja kućnog budžeta.
Kupovina za gotovinu ili na kredit menja sliku tržišta
Za razumevanje rasta prodaje ključno je pitanje koje statistika prvih registracija ne daje direktno: koliko vozila kupci plaćaju gotovinom, a koliko finansiraju kreditom ili lizingom. Sam broj registrovanih automobila ne otkriva da li kupac koristi ušteđevinu, pozajmljuje novac od banke, sklapa ugovor o finansijskom lizingu ili kupuje vozilo preko firme. Zato iz rasta od 21,51 odsto nije moguće zaključiti da su domaćinstva u Srbiji postala za petinu imućnija ili da je kupovina novog automobila postala pristupačnija.
Podaci o finansijskom lizingu ipak pokazuju da je ovaj način nabavke značajan deo tržišta. U prvom polugodištu 2026. vrednost novozaključenih ugovora o finansijskom lizingu u Srbiji iznosila je 531,3 miliona evra, dok je broj ugovora bio 6,3 odsto veći nego godinu ranije. U segmentu putničkih vozila, koji obuhvata nova i polovna vozila, vrednost novih ugovora dostigla je 278,8 miliona evra, što je rast od 10 odsto. Ovi podaci ukazuju na značaj finansiranja, ali ne pokazuju koliko je od ukupnog broja novih automobila kupljeno gotovinom, a koliko kreditom ili lizingom.
Razlika je važna i za tumačenje ekonomskih posledica rasta. Kupovina iz sopstvenih sredstava i kupovina na kredit mogu dovesti do iste registracije, ali ne znače isto za finansijsku stabilnost domaćinstva. Kredit povećava ukupan trošak vozila kroz kamatu i naknade, dok previsoka mesečna rata može smanjiti novac koji ostaje za stanovanje, hranu i druge potrebe. Zbog toga bi za potpuniju procenu tržišta trebalo imati podatke o načinu plaćanja, prosečnoj ceni kupljenih vozila, udelu pravnih i fizičkih lica i visini zaduživanja povezanog sa kupovinom.
Rast se vidi i na tržištu motocikala
Pozitivan trend zabeležen je i kod motocikala. Od januara do septembra 2026. prvi put je registrovan 8.671 motocikl, što je 36,81 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, kada ih je bilo 6.338. Ubedljivo su dominirali modeli sa benzinskim motorima, kojih je registrovano 8.648.
Električni motocikli i dalje predstavljaju mali deo tržišta, sa 13 registracija, dok su evidentirana i četiri motocikla sa dizel motorom i šest sa pogonom na mešavinu goriva. Kao i kod automobila, rast registracija pokazuje da je više vozila ušlo u evidenciju, ali ne otkriva sam po sebi ko ih je kupio niti na koji način. Da bi se procenilo koliko je tržište zaista snažno, potrebno je uporediti broj registracija sa cenama, prihodima kupaca i obimom finansiranja.
Rast novih automobila i motocikala ukazuje na pojačanu aktivnost na tržištu, dok sve veći udeo hibrida pokazuje promenu u izboru pogona. Međutim, pravi pokazatelj snage tržišta nije samo koliko je vozila prodato, već i koliko su kupci morali da se zaduže da bi ih priuštili. Bez jasne podele na kupovinu gotovinom, kreditom i lizingom, rekordni procenti registracija predstavljaju važan, ali nepotpun deo slike o potrošnji u Srbiji.
