Strah od gubitka radnog mesta prisutan je kod većine zaposlenih u Srbiji, dok kompanije sve češće posežu za merama štednje i reorganizacijom poslovanja. Istraživanje koje su sproveli Infostud, Osiguranik, Rezilient i TIM Centar, na uzorku od 3.452 zaposlenih i 842 kompanije, pokazuje da čak 70 odsto radnika oseća određeni stepen nesigurnosti u vezi sa svojim zaposlenjem.
Za 16 odsto ispitanika zabrinutost je izražena, dok je kod 55 odsto prisutna u manjoj meri. Ovakvi rezultati ukazuju na to da neizvesnost nije ograničena samo na zaposlene u pojedinim delatnostima, već predstavlja širi izazov na tržištu rada.
Kompanije štede, a pritisak na zaposlene raste
Poslovna neizvesnost vidljiva je i u odlukama poslodavaca. Prema istraživanju, 74 odsto kompanija uvelo je najmanje jednu meru štednje ili reorganizacije, što pokazuje da se firme prilagođavaju promenjenim uslovima poslovanja.
Najčešća mera je povećanje zahteva za produktivnošću, koje je primenilo 44 odsto kompanija. Zamrzavanje plata navelo je 32 odsto poslodavaca, dok je 28 odsto zaustavilo novo zapošljavanje, a 27 odsto sprovelo otpuštanja. Za zaposlene takve odluke mogu značiti veće opterećenje, manje mogućnosti za napredovanje i dodatnu zabrinutost zbog budućnosti.
Pored finansijskih mera, problem predstavlja i nedovoljna otvorenost uprava prema zaposlenima. Samo 26 odsto radnika smatra da rukovodstvo jasno komunicira o poslovnim rezultatima tokom krize. Kada informacije izostanu, neizvesnost se lakše pretvara u strah, naročito kod ljudi koji nemaju jasnu predstavu o planovima kompanije.
Slobodno vreme važnije je od pojedinih pogodnosti
Zaposleni sve više vrednuju mogućnost da usklade posao i privatni život. Dodatne slobodne dane kao poželjan benefit navodi 41 odsto ispitanika, dok četvorodnevnu radnu nedelju i fleksibilno radno vreme podržava po 40 odsto. Rad od kuće važan je za 37 odsto zaposlenih, a dobrovoljno zdravstveno osiguranje za 30 odsto.
Ipak, ono što radnici žele nije uvek dostupno u praksi. Fleksibilno radno vreme i dodatne slobodne dane trenutno koristi svega 29 odsto zaposlenih, što ukazuje na razliku između očekivanja i mogućnosti koje poslodavci nude. U uslovima povećanog pritiska na rezultate, fleksibilnost može biti važna ne samo kao pogodnost već i kao način da se smanji rizik od iscrpljenosti.
Zanimljiv je i odnos prema aktivnostima za jačanje timskog duha. Iako 22 odsto kompanija organizuje tim bilding, samo šest odsto zaposlenih izdvaja ga kao važnu pogodnost. Rezultati sugerišu da radnici veću vrednost daju konkretnim uslovima rada, vremenu i sigurnosti nego aktivnostima koje ne rešavaju njihove svakodnevne potrebe.
Veštačka inteligencija menja očekivanja na tržištu rada
Uticaj veštačke inteligencije na zaposlenost za sada se razlikuje među sektorima. Na nivou celokupne privrede, dva odsto kompanija smanjilo je broj radnika zbog uvođenja AI alata. U IT sektoru taj udeo iznosi 13 odsto, dok je u finansijama i bankarstvu dostigao 10 odsto, što ukazuje na izraženiji uticaj tehnologije u pojedinim delatnostima.
Razlika postoji i u proceni koristi koje veštačka inteligencija donosi. Da ona može da poveća produktivnost smatra 67 odsto poslodavaca, ali se sa tim stavom slaže svega 32 odsto zaposlenih. Takav jaz može biti povezan sa različitim očekivanjima: kompanije u novim alatima vide mogućnost za efikasniji rad, dok zaposleni mogu da strahuju da će automatizacija promeniti njihove zadatke ili ugroziti radna mesta.
Istovremeno, 52 odsto kompanija još nema jasno definisanu strategiju niti precizan stav o korišćenju veštačke inteligencije u svakodnevnom radu. To znači da se tehnologija uvodi brže nego što se u mnogim organizacijama uređuju pravila njene primene. Za zaposlene će zato biti važno da uz tehnološke promene dobiju jasne informacije, mogućnosti za usavršavanje i preciznije objašnjenje kako će se njihove uloge menjati.
Nalazi istraživanja pokazuju da sigurnost zaposlenja ne zavisi samo od toga da li će kompanija zadržati postojeći broj radnika. Važni su i transparentna komunikacija, predvidivi uslovi rada i mogućnost da se profesionalne obaveze usklade sa privatnim životom. U okolnostima u kojima se poslovni modeli menjaju, poverenje između zaposlenih i poslodavaca postaje jedan od ključnih uslova stabilnog radnog okruženja.
