Mesečni trošak iznajmljivanja stana u Beogradu sve češće se približava rati stambenog kredita, pa se kupovina nekretnine na prvi pogled čini kao logičniji izbor. Ipak, između mogućnosti da svakog meseca izdvoje 500 evra za stanovanje i mogućnosti da postanu vlasnici postoji velika finansijska razlika. Najveća prepreka nije uvek mesečna rata, već novac koji kupac mora da obezbedi unapred.
Za stan od oko 50 kvadratnih metara u beogradskim opštinama izvan najužeg centra traži se približno 110.000 do 220.000 evra, u zavisnosti od lokacije i stanja nekretnine. Zakup sličnog stana često košta od 450 do 650 evra mesečno. Zbog toga odluka između kirije i kredita sve više zavisi od ušteđevine, stabilnosti prihoda i planova za budućnost, a ne samo od visine mesečnih obaveza.
Koliko iznosi rata za stan od 50 kvadrata
Ako nekretnina košta 115.000 evra, a banka zahteva učešće od 20 odsto, kupac mora da obezbedi 23.000 evra sopstvenog novca. Preostalih 92.000 evra finansirao bi stambenim kreditom. Uz kamatu od oko 4,5 odsto i rok otplate od 25 godina, mesečna rata iznosila bi približno 510 evra. To je iznos uporediv sa kirijom za stan slične veličine na pojedinim lokacijama u Beogradu.
Razlika je u tome što se plaćanjem rate postepeno otplaćuje dug i stiče veći udeo u sopstvenoj nekretnini, dok zakupnina predstavlja trošak stanovanja. Ipak, kupovina ne znači da svi troškovi prestaju nakon uplate rate. Vlasnik mora da računa na održavanje, osiguranje, poreze i moguće neplanirane popravke, kao i na početne troškove obrade kredita i procene nekretnine. Zbog toga poređenje kirije i rate ne daje potpunu sliku ukupnih izdataka.
Finansijski konsultant Vladimir Vasović ranije je ocenio da kupovina na kredit može biti pogodnija za ljude koji planiraju porodicu ili žele dugoročno da ostanu u istom stanu. Takva odluka, međutim, podrazumeva spremnost na dugogodišnje finansijske obaveze. Kod kredita sa promenljivom kamatnom stopom, promena referentnih stopa može da poveća mesečnu ratu. Podstanari su izloženi drugačijoj neizvesnosti, jer zakupodavac može da promeni cenu kirije ili da ne produži ugovor.
Učešće i plata odlučuju o mogućnosti kupovine
Za mnoge građane ključni problem nastaje mnogo pre potpisivanja ugovora sa bankom. Čak i kada mogu redovno da izdvajaju 500 evra mesečno, to ne znači da imaju desetine hiljada evra potrebnih za učešće. Štednja za taj iznos može da traje godinama, naročito ako veliki deo prihoda odlazi na hranu, račune, prevoz i druge osnovne potrebe. Tako se stvara paradoks u kojem građani mogu da plaćaju stanovanje, ali ne ispunjavaju početne uslove za kupovinu.
Važna je i visina zarade, ali banka procenjuje i njenu stabilnost, postojeća zaduženja i ukupnu kreditnu sposobnost. Agent za nekretnine Uroš Jovanović naveo je da bi za kredit sa ratom od oko 650 evra bila potrebna plata od približno 1.300 evra, mada konkretni uslovi zavise od banke i drugih okolnosti. Veća mesečna primanja ne garantuju automatski odobrenje kredita ako postoje druga zaduženja ili nestabilni prihodi. Zbog toga je pre traženja stana važno proveriti koliko se novca zaista može pozajmiti.
Duži rok otplate može da smanji mesečnu ratu, ali istovremeno povećava ukupan iznos kamate koji se tokom godina plaća banci. Kupci zato treba da uporede više ponuda i provere kako bi promena kamate uticala na njihov budžet. Pored učešća, potrebno je ostaviti rezervu za nepredviđene troškove, umesto da se sva ušteđevina potroši na kupovinu. Stan koji je moguće kupiti nije nužno i stan čija je otplata dugoročno finansijski bezbedna.
Kirije se razlikuju od grada do grada
Prema podacima portala Nekretnine.rs, prosečna tražena cena zakupa u Beogradu u martu 2026. iznosila je 14,45 evra po kvadratnom metru. Prema toj računici, stan od 30 kvadrata oglašavao se za oko 430 evra mesečno, dok se zakup stana od približno 50 kvadrata uglavnom kretao između 450 i 550 evra. Na pojedinim lokacijama cene su znatno više, posebno u centralnim i traženim delovima grada. Stvarna cena zavisi od mikrolokacije, opremljenosti, starosti zgrade i dostupnosti prevoza.
Na Vračaru, Savskom vencu i pojedinim delovima Novog Beograda kirije često prelaze 600 evra. Zemun, Rakovica i Čukarica na nekim lokacijama nude pristupačnije mogućnosti, dok se u Novom Sadu zakup stanova slične veličine uglavnom kreće između 350 i 430 evra. U Nišu i Kragujevcu troškovi zakupa uglavnom su niži nego u Beogradu. Te razlike utiču i na to koliko je kupovina dostupna domaćinstvima sa sličnim primanjima.
Za građane koji imaju dovoljno ušteđevine, stabilne prihode i nameru da dugo ostanu na istoj adresi, kupovina može biti dugoročno opravdana. Za one koji nemaju novac za učešće ili ne ispunjavaju bankarske uslove, iznajmljivanje ostaje realnija opcija, čak i kada je mesečna kirija slična rati kredita. Odluku zato ne bi trebalo donositi samo na osnovu dva mesečna iznosa, već i prema ukupnim troškovima, sigurnosti zaposlenja i planovima za naredne godine. Najvažnije je da trošak stanovanja ne ugrozi finansijsku stabilnost domaćinstva, bez obzira na to da li se plaća kirija ili kredit.
