Cena poljoprivrednog zemljišta u Sremu nastavlja da raste, pa je kupovina oranica sve veće ulaganje za poljoprivrednike koji žele da prošire proizvodnju. U prvoj polovini 2026. godine hektar njive u Sremskom okrugu koštao je u proseku 15.010 evra, što je 15,94 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Koliko pojedinačne transakcije mogu da odstupe od proseka pokazuje prodaja parcele u Pavlovcima kod Rume, za koju je 2022. godine plaćeno milion evra. Ipak, takva cena predstavlja izuzetak na tržištu, a ne iznos koji se uobičajeno izdvaja za poljoprivredno zemljište u ovom delu Vojvodine.
Prosečna cena hektara premašila 15.000 evra
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), prosečna cena hektara oranice u Sremskom okrugu u prvih šest meseci 2026. godine iznosila je 15.010 evra. U odnosu na isti period 2025. godine, to je povećanje od 15,94 odsto, što ukazuje na nastavak rasta vrednosti poljoprivrednog zemljišta. Prema tom proseku, za pet hektara potrebno je izdvojiti oko 75.050 evra, dok bi deset hektara koštalo približno 150.100 evra. Za poljoprivrednike koji žele da povećaju proizvodnju, takva kupovina predstavlja značajan finansijski izdatak.
Prosečna cena, međutim, ne znači da sve njive u Sremu vrede isto. Na tržišnu vrednost utiču kvalitet zemljišta, veličina i oblik parcele, pristup putevima, lokacija i mogućnosti za efikasnu obradu. Razlike postoje i između opština i gradova poput Rume, Sremske Mitrovice, Šida, Inđije, Stare Pazove, Iriga i Pećinaca. Dobro pozicionirane parcele i zemljište pogodno za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju mogu se vrednovati drugačije od okružnog proseka.
Milion evra za parcelu u Pavlovcima
Posebno upečatljiv primer zabeležen je u drugom kvartalu 2022. godine, kada je u Pavlovcima kod Rume prodata parcela površine 5,66 hektara za milion evra. Kada se ukupna cena preračuna prema površini, proizlazi da je hektar plaćen oko 176.700 evra. To je gotovo 12 puta više od prosečne cene hektara njive u Sremskom okrugu u prvoj polovini 2026. godine. Ova transakcija pokazuje koliko pojedinačne kupoprodaje mogu da odstupaju od uobičajenih tržišnih vrednosti.
Takav iznos ne treba posmatrati kao merilo za sve oranice u okolini Rume, jer je reč o konkretnoj transakciji iz 2022. godine. Na cenu pojedinačnog zemljišta mogu uticati specifične okolnosti prodaje, lokacija i interesovanje kupaca, pa se ona ne može automatski preneti na druge parcele. Za procenu realne vrednosti važno je uporediti zemljište sličnih karakteristika i uzeti u obzir vreme kada je prodaja obavljena. Milionski posao zato više govori o mogućim ekstremima na tržištu nego o prosečnoj ceni oranica u Sremu.
Potražnja i troškovi opterećuju poljoprivrednike
Na ranije prisutan nedostatak kvalitetnih parcela ukazivao je i Rade Frajtović, vlasnik agencije za promet nekretnina iz Sremske Mitrovice. Prema njegovim tadašnjim navodima za Ozon, veći poljoprivredni proizvođači već su kupili značajne površine, dok su pojedini vlasnici manjih poseda iskoristili rast cena da prodaju zemlju. Parcele ponuđene po prihvatljivim uslovima, kako je naveo, brzo su pronalazile kupce. Takve okolnosti mogu dodatno da otežaju proširenje poseda onima koji tek žele da povećaju proizvodnju.
Rast vrednosti zemljišta donosi prednost vlasnicima koji razmišljaju o prodaji, ali istovremeno povećava troškove poljoprivrednicima koji žele da kupe dodatne hektare. Pored same kupovine, proizvođači moraju da računaju na troškove goriva, đubriva, sredstava za zaštitu bilja i održavanja mehanizacije. Na konačan rezultat utiču i vremenske prilike, prinosi i otkupne cene poljoprivrednih proizvoda, zbog čega skupo zemljište ne garantuje i veću zaradu. Dalji rast cena oranica zato može povećati vrednost imovine postojećih vlasnika, ali i postaviti dodatnu prepreku poljoprivrednicima koji žele da prošire proizvodnju.
