Predaja novca za stan često se završava kratkim razgovorom i dogovorom da je zakupnina izmirena. Međutim, kada se kirija plaća u gotovini, bez pisanog traga stanar može teško dokazati da je novac predao, dok stanodavac može izgubiti pregled nad primljenim uplatama. Zato je potvrda o plaćanju važan dokaz za obe strane, a ne samo formalnost koju je moguće preskočiti.
Prema Zakonu o obligacionim odnosima, lice koje u potpunosti ili delimično ispuni obavezu ima pravo da zahteva priznanicu o svom trošku. U praksi to znači da stanar koji predaje gotovinu može da traži potpisanu potvrdu o iznosu i periodu na koji se uplata odnosi. Najsigurnije je da se takav dokument izdaje svakog meseca, dok se kod bankarskih uplata čuva izvod sa jasno navedenom svrhom plaćanja.
Šta treba da sadrži potvrda o plaćenoj kiriji
Priznanica ne mora biti overena kod javnog beležnika da bi služila kao dokaz, ali mora jasno da pokaže ko je novac primio, od koga i po kom osnovu. U dokumentu treba navesti ime i prezime stanara i stanodavca, adresu iznajmljenog stana, iznos, valutu, datum prijema i mesec za koji se zakupnina plaća. Potpis treba da stavi osoba koja je novac zaista primila i koja je ovlašćena da naplati zakupninu. Neodređena formulacija poput „primio novac za stan“ ostavlja prostor za nesporazum, jer ne potvrđuje na koju se obavezu uplata odnosi.
Ako je kirija ugovorena u evrima, a plaća se u dinarima, preporučljivo je navesti i stvarno primljeni dinarski iznos, kao i kurs prema kojem je obračunat. Kada stanar ne izmiruje celokupnu zakupninu, priznanica treba jasno da označi da je reč o delimičnoj uplati i da navede preostali dug. Ako postoji pisani ugovor o zakupu, korisno je uneti datum njegovog zaključenja kako bi dokumentacija bila međusobno povezana. Takva preciznost olakšava dokazivanje u slučaju da kasnije dođe do spora.
Jednostavna potvrda može da glasi: „Potvrđujem da sam od [ime i prezime stanara] primio/la [iznos brojevima i slovima] na ime zakupnine za stan na adresi [adresa], za [mesec i godina]. Zakupnina za navedeni period izmirena je u celosti.“ Ispod izjave treba upisati mesto i datum, ime primaoca i njegov svojeručni potpis. Stanar treba da sačuva original ili svoj potpisani primerak, dok stanodavac može da zadrži kopiju ili fotografiju. Potvrda treba da odgovara stvarnom stanju, a ne da unapred označava dug kao izmiren ako je novac samo delimično predat.
Zašto je važno odvojiti kiriju, depozit i račune
Kada stanar istovremeno predaje novac za zakupninu, komunalne troškove i depozit, sve iznose treba evidentirati odvojeno. U suprotnom, kasnije može nastati spor oko toga da li je određeni novac bio namenjen kiriji ili, na primer, plaćanju računa za struju i grejanje. Potvrda treba da navede iznos za svaku pojedinačnu namenu i, kada je potrebno, period na koji se odnosi. Jedna zbirna suma bez objašnjenja ne pruža jednaku sigurnost kao precizna evidencija svake uplate.
Posebnu pažnju treba posvetiti depozitu, koji se obično koristi kao obezbeđenje za ugovorene obaveze i eventualnu štetu. On se ne smatra automatski unapred plaćenom poslednjom kirijom, osim ako je takva mogućnost predviđena dogovorom ili ugovorom. Potvrda treba da sadrži iznos depozita, datum prijema i njegovu namenu, dok ugovor treba da uredi uslove pod kojima se vraća ili koristi za pokriće dozvoljenih potraživanja. Tako se smanjuje mogućnost da stanar i stanodavac na kraju zakupa različito tumače isti novčani iznos.
Treba biti oprezan i sa izjavama da su „sve obaveze izmirene“ ako još nisu stigli svi računi ili nije obavljen završni obračun. Takva formulacija može stvoriti zabunu o tome da li se odnosi samo na zakupninu ili i na druge troškove. Bolje je da svaki dokument precizira šta je plaćeno i za koji period. Uredna evidencija koristi obema stranama, naročito prilikom raskida ugovora i vraćanja ključeva.
Bankarska uplata ostavlja jasniji dokaz
Plaćanje zakupnine preko bankovnog računa uglavnom ostavlja pouzdaniji trag od predaje gotovine, jer se na izvodu vide datum, iznos i primalac. Važno je, međutim, navesti jasnu svrhu uplate, poput „zakupnina za oktobar 2026. godine“ i, po potrebi, adresu stana. Opisi kao što su „uplata“ ili „po dogovoru“ slabije objašnjavaju zašto je novac prenet. Stanar bi trebalo da sačuva potvrde o transakcijama i ugovor o zakupu tokom celog trajanja najma.
Ako stanodavac odbija da izda priznanicu, stanar bi trebalo da razmotri plaćanje na račun predviđen ugovorom umesto da nastavi sa gotovinskim uplatama bez dokaza. Zakon poznaje i mogućnost polaganja predmeta obaveze kod suda u određenim situacijama kada poverilac odbija da primi ispunjenje ili izda priznanicu, ali primena tog postupka zavisi od konkretnih okolnosti i zahteva pravni savet. Nije dovoljno samo prestati sa plaćanjem, jer bi to moglo da dovede do dodatnog duga ili spora. Najvažnije je da stanar može da dokaže da je obavezu uredno ispunio ili da je preduzeo odgovarajuće pravne korake.
Gotovinsko plaćanje ne ukida poreske obaveze
Plaćanje kirije „na ruke“ ne oslobađa stanodavca obaveze da postupa u skladu sa poreskim propisima. Kada fizičko lice izdaje stan drugom fizičkom licu, prihod od zakupa može podleći prijavljivanju i oporezivanju prema pravilima koja važe za takvu vrstu prihoda. Zato potvrde o primljenom novcu mogu biti korisne i stanodavcu, jer omogućavaju urednu evidenciju uplata i lakše praćenje obaveza. Poreski tretman zavisi od konkretnih okolnosti, pa rokove i način prijavljivanja treba proveriti prema važećim pravilima.
Priznanica, dakle, nije samo zaštita podstanara od mogućeg naknadnog zahteva za već plaćenu kiriju. Ona i vlasniku stana pruža evidenciju o tome koliko je primio, za koji period i da li je određena obaveza izmirena. Kada se uz ugovor čuvaju potvrde, izvodi i dokumentacija o depozitu i računima, mnogo je lakše razjasniti eventualne nesuglasice. Najsigurniji dogovor o zakupu nije onaj koji se oslanja samo na poverenje, već onaj u kojem obe strane imaju jasan i proverljiv dokaz o izvršenim obavezama.
