Ako je u vašem stanu ili kući i dalje prijavljeno prebivalište osobe koja se odavno odselila, možete da zatražite od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) proveru podataka. Vlasnik nekretnine ne može samostalno da izbriše drugo lice iz evidencije, ali može da pokrene zakonom predviđen postupak. Ako nadležni organ utvrdi da osoba više ne živi na prijavljenoj adresi, može doneti rešenje o pasivizaciji adrese.
Ova procedura omogućava da se službena evidencija uskladi sa stvarnim stanjem. Pravni osnov nalazi se u Zakonu o prebivalištu i boravištu građana, a postupak se pokreće pred policijskom upravom ili stanicom nadležnom za adresu nekretnine. Važno je pripremiti potrebne podatke i dokumentaciju, jer sam zahtev ne znači da će prijava automatski biti poništena.
Kako se podnosi zahtev MUP-u
Vlasnik stana ili kuće treba da se obrati nadležnoj policijskoj upravi ili stanici i podnese pisani zahtev za proveru prebivališta osobe koja, prema njegovim saznanjima, više ne stanuje na toj adresi. U zahtevu treba navesti adresu nekretnine, podatke o podnosiocu i razlog zbog kojeg se traži provera. Ako su poznati, potrebno je navesti i podatke o osobi na koju se zahtev odnosi.
Prema članu 18 Zakona o prebivalištu i boravištu građana, nadležni organ može da proveri da li građanin zaista stanuje na prijavljenoj adresi kada zahtev podnese lice koje za to ima opravdan pravni interes. Vlasništvo nad nekretninom može biti osnov za pokretanje postupka, ali konačna odluka zavisi od činjenica koje MUP utvrdi. Zbog toga je korisno da zahtev bude jasan i potkrepljen raspoloživim dokazima.
Koja dokumenta treba pripremiti
Uz zahtev je preporučljivo priložiti važeću ličnu kartu podnosioca i dokaz o vlasništvu nad nekretninom, poput izvoda iz katastra ili ugovora o kupoprodaji. Potrebno je navesti adresu stana ili kuće, poznate podatke o prijavljenom licu i razloge zbog kojih se sumnja da ono tu više ne živi. Ako postoje dodatni dokazi koji potkrepljuju navode, mogu se priložiti uz zahtev.
Pre predaje dokumentacije treba proveriti kod nadležne policijske uprave da li su potrebni dodatni prilozi ili plaćanje administrativne takse. Zahtevi se mogu razlikovati u zavisnosti od konkretne situacije, pa nije preporučljivo pretpostaviti da je dokumentacija uvek ista. Korisno je sačuvati i dokaz da je zahtev predat, kako bi podnosilac mogao da prati dalji tok postupka.
Šta znači pasivizacija adrese
Nakon prijema zahteva, MUP proverava da li osoba zaista stanuje na adresi na kojoj ima prijavljeno prebivalište ili boravište. Ako se utvrdi da tamo ne živi ili da su prilikom prijave navedeni neistiniti podaci, nadležni organ može doneti rešenje o pasivizaciji adrese. To znači da se u službenoj evidenciji označava da građanin ne stanuje na prijavljenoj adresi.
Pasivizacija nije isto što i brisanje koje vlasnik može sam da sprovede. Odluku donosi nadležni organ na osnovu rezultata provere, a ne samo na osnovu tvrdnje vlasnika nekretnine. Zbog toga je važno razlikovati podnošenje zahteva od završetka postupka: dok se činjenice ne utvrde, nema garancije da će adresa biti pasivizirana.
Rokovi nakon donošenja rešenja
Ako MUP donese rešenje o pasivizaciji, građanin koji živi na teritoriji Srbije dužan je da u roku od osam dana od prijema rešenja prijavi prebivalište i adresu na kojoj zaista stanuje. Zakon predviđa i mogućnost žalbe na rešenje, takođe u roku od osam dana od prijema. Zato osoba na koju se odluka odnosi treba pažljivo da pročita pouku o pravnom sredstvu navedenu u dokumentu.+
Za vlasnika nekretnine, ovaj postupak predstavlja zakonski način da zatraži proveru i eventualno usklađivanje službene evidencije sa stvarnim stanjem. Ipak, pasivizacija adrese sama po sebi ne rešava druge moguće sporove između vlasnika i osobe koja se odselila. Ako se suočavate sa ovakvom situacijom, prvi korak je obraćanje nadležnom MUP-u i podnošenje obrazloženog zahteva.
