Cena peleta u Srbiji značajno je porasla u odnosu na prošlu godinu, pa tona na pojedinim beogradskim stovarištima košta čak 52.000 dinara. Dok se ranije ovaj energent, u zavisnosti od kvaliteta, mogao nabaviti za 26.000 do 35.000 dinara, sada se i jeftinije vrste uglavnom prodaju po cenama iznad 40.000 dinara. Poskupljenje je počelo još početkom avgusta, ranije nego prethodnih godina, što je dodatno opteretilo domaćinstva koja se pripremaju za zimu.
Iako peleta prema dostupnim procenama ima na većini stovarišta, visoke cene otvaraju pitanje zbog čega je ogrev toliko poskupeo i da li su za to odgovorni trgovci, proizvođači ili problemi u snabdevanju. Na tržište istovremeno utiču veća potražnja, otežana nabavka drvne sirovine i usporen uvoz. Međutim, iza tržišnih pokazatelja nalazi se i pitanje koje je za građane mnogo neposrednije: kako porodica sa minimalnim primanjima može da plati grejanje tokom cele zime?
Veća potražnja podigla cene
Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić naveo je da je pelet dostupan na oko 80 odsto stovarišta i da uglavnom nema dugog čekanja na isporuku. Kao jedan od razloga poskupljenja istakao je povećanu potražnju, jer su mnoga domaćinstva ove godine ranije počela da kupuju ogrev. Kada veći broj kupaca istovremeno pokušava da obezbedi zalihe, pritisak na tržište raste, posebno ako proizvodnja i isporuke ne mogu brzo da odgovore na potrebe.
Prema njegovoj oceni, aktuelne cene su previsoke, zbog čega je na sastanku u Privrednoj komori Srbije proizvođačima i trgovcima upućen apel da ne nastavljaju sa poskupljenjima. Upozoreno je i da bi država mogla da razmotri odgovarajuće mere ukoliko cene nastave da rastu. Ipak, iskustvo iz 2022. godine, kada je cena peleta bila ograničena na 38.000 dinara po toni, pokazuje da administrativna kontrola ne mora trajno da reši probleme na tržištu.
Problemi sa sirovinom i uvozom
Jedan od razloga za pritisak na tržište jeste otežano snabdevanje proizvođača drvetom. Nepovoljni vremenski uslovi komplikovali su seču i izvlačenje drvne sirovine iz šuma, dok su pojedini proizvođači ukazivali na smanjene isporuke trupaca iz javnih preduzeća. Prema njihovim navodima, neki su dobijali manje od polovine ugovorenih količina, što je otežavalo planiranje proizvodnje.
Zbog nedostatka domaće sirovine, pojedine kompanije morale su da kupuju drvo iz privatnih šuma po višim cenama, dok su druge smanjivale obim proizvodnje. Dodatne poteškoće pojavile su se nakon uvođenja pravilnika o kvalitetu drvnih peleta početkom 2025. godine. Iako je cilj propisa bio bolja kontrola kvaliteta i zaštita kupaca, provere uvoznog peleta na pojedinim graničnim prelazima trajale su od 20 do 60 dana, usporavajući dolazak robe iz inostranstva.
Promene u grejanju dodatno povećale potražnju
Na rast tražnje uticale su i promene u isplativosti različitih načina grejanja. Za deo domaćinstava grejanje na struju postalo je skuplje nakon promena tarifnog sistema, pa je pelet postao privlačnija alternativa. Međutim, kada se veći broj potrošača okrene istom energentu, njegova cena može da poraste ako ponuda ne prati rast potražnje.
Sadašnji nivo cena zato se ne može jednostavno pripisati samo preprodavcima. Na troškove utiču dostupnost drveta, obim domaće proizvodnje, uvozne procedure i ponašanje kupaca, ali to ne isključuje mogućnost da pojedini trgovci primenjuju visoke marže. Za pouzdanu procenu odgovornosti potrebno je razdvojiti troškove proizvodnje i snabdevanja od eventualnih neopravdanih povećanja cena.
Kako porodica sa minimalnim primanjima može da plati grejanje
Cena od 52.000 dinara za tonu peleta otvara pitanje koje se ne može svesti samo na troškove proizvodnje i trgovinske marže: kako porodica koja živi od minimalnih zarada može da obezbedi dovoljno ogreva za zimu? Ako domaćinstvu treba nekoliko tona za celu grejnu sezonu, ukupan izdatak može da dostigne više stotina hiljada dinara. To je ozbiljan udar na kućni budžet u kojem se od istih primanja plaćaju hrana, struja, voda, prevoz, lekovi i ostali osnovni troškovi.
Za domaćinstva bez ušteđevine problem počinje mnogo pre najnižih zimskih temperatura. Ogrev je često potrebno kupiti unapred, kada su stovarišta najtraženija, a građani koji nemaju dovoljno novca prinuđeni su da nabavljaju manje količine ili odlažu kupovinu. Takav izbor može da znači hladnije prostorije tokom zime ili dodatno zaduživanje, dok prelazak na drugi način grejanja nije uvek moguć bez novih troškova za opremu i instalacije.
Ovaj problem posebno pogađa porodice sa decom, starije građane i ljude koji žive sami, a nemaju mogućnost da povećaju prihode ili značajnije smanje potrošnju. Kada cena osnovnog energenta raste brže od mogućnosti domaćinstava da ga plate, pitanje grejanja postaje i pitanje životnog standarda. Nije dovoljno da peleta ima na stovarištima ako građani nemaju novca da ga kupe. Zato bi mere za stabilizaciju tržišta trebalo da obuhvate i položaj domaćinstava sa najnižim primanjima, kako obezbeđivanje toplog doma ne bi postalo privilegija onih koji mogu da podnesu nagli rast troškova.
Domaćinstva plaćaju znatno skuplji ogrev
Za porodice koje koriste pelet, razlika u odnosu na prošlu godinu predstavlja ozbiljan dodatni izdatak. Tona koja je ranije koštala 30.000 dinara sada na pojedinim mestima dostiže 50.000 dinara ili više, pa je za istu količinu potrebno izdvojiti desetine hiljada dinara dodatno. Konačan trošak zavisi od površine domaćinstva, izolacije objekta, efikasnosti peći i dužine grejne sezone.
Eventualno ograničenje cena moglo bi kratkoročno da ublaži pritisak na potrošače, ali ne bi samo po sebi rešilo probleme sa sirovinom i uvozom. Za stabilnije tržište važni su pouzdanije snabdevanje domaćih proizvođača, predvidljivija proizvodnja i efikasne kontrole kvaliteta koje ne stvaraju nepotrebna kašnjenja. Bez takvih promena, domaćinstva bi i narednih sezona mogla da se suočavaju sa naglim poskupljenjima upravo u periodu kada moraju da obezbede ogrev, dok bi za porodice sa najnižim prihodima posledice bile još teže.
