Kada kupci u supermarketu biraju mandarine, često posegnu za pakovanjem u crvenoj mrežici, ne razmišljajući o tome da ambalaža može uticati na njihov utisak o samom voću. Plodovi kroz nju deluju intenzivnije narandžasto, ujednačenije i zrelije, pa lakše privlače pažnju među ostalim proizvodima. Taj efekat nije slučajan, već se oslanja na način na koji ljudsko oko doživljava boje u njihovom okruženju.
U pitanju je Becoldov efekat, optička pojava zbog koje ista boja može izgledati drugačije u zavisnosti od boja koje je okružuju. Trgovci i proizvođači ambalaže koriste vizuelne karakteristike pakovanja kako bi proizvodi na policama bili uočljiviji. Ipak, privlačniji izgled ne znači da su mandarine slađe, sočnije ili kvalitetnije od onih koje nisu upakovane na isti način.
Kako crvena mrežica menja izgled voća
Boja koju primećujemo ne zavisi samo od predmeta koji posmatramo, već i od njegovog vizuelnog okruženja. Kada se narandžasta kora mandarine vidi kroz crvenu mrežicu, kombinacija boja može učiniti da plod izgleda intenzivnije narandžasto. Taj utisak naročito može doći do izražaja kod mandarina sa zelenkastim delovima kore, koji kroz ambalažu mogu delovati manje upadljivo. Mrežica, dakle, menja vizuelni doživljaj proizvoda, a ne njegove stvarne osobine.
Sličan princip primenjuje se i kod drugih vrsta voća i povrća. Limete se često pakuju u zelene mrežice, limun u žute, a pitomi kesten u braon ambalažu, čime se naglašava boja samih plodova. Osim što olakšava grupisanje, transport i izlaganje proizvoda, ambalaža može da utiče na to koliko će roba biti primećena na polici. U prodavnici, gde kupci često odlučuju brzo, takav vizuelni utisak može imati važnu ulogu pri izboru.
Boja ambalaže utiče i na druge namirnice
Uticaj boja na doživljaj hrane nije ograničen na citruse. Kod različitih proizvoda dizajn pakovanja može naglasiti određene karakteristike i oblikovati očekivanja kupaca pre nego što probaju namirnicu. Žuta ambalaža, na primer, česta je kod pojedinih vrsta sira, dok obojene folije i prozirni delovi pakovanja mogu promeniti način na koji potrošač vidi proizvod. Važno je kako se boja ambalaže uklapa sa izgledom hrane koju treba da predstavi.
Ipak, efekat nije uvek isti i ne zavisi samo od odabrane boje. Značaj imaju i prirodna boja proizvoda, osvetljenje u prodavnici, materijal pakovanja i ugao iz kojeg kupac posmatra namirnicu. Zbog toga se ne može tvrditi da će određena boja u svim okolnostima učiniti hranu privlačnijom. Reč je o načinu na koji vizuelni signali mogu uticati na prvi utisak, a ne o pouzdanom pokazatelju kvaliteta.
Kako prepoznati dobru mandarinu
Crvena mrežica može učiniti da mandarine izgledaju zrelije, ali ne govori pouzdano ništa o njihovoj slatkoći i sočnosti. Čak ni jarko narandžasta kora sama po sebi nije garancija da je plod sladak. Na boju utiču sorta, uslovi gajenja i drugi faktori, dok ukus zavisi od osobina ploda koje se ne mogu u potpunosti proceniti pogledom. Zato kupci ne bi trebalo da donose odluku samo na osnovu ambalaže.
Pri izboru mandarina korisnije je obratiti pažnju na njihovu čvrstinu, svežinu i stanje kore. Plodovi ne bi trebalo da imaju vidljivu buđ, oštećenja ili mekane delove koji mogu ukazivati na kvarenje. Blago zelenkasta kora ne znači automatski da je mandarina nezrela, kao što ni intenzivna narandžasta boja ne garantuje dobar ukus. Najbolje je posmatrati više pokazatelja zajedno, umesto da se izbor zasniva na jednom vizuelnom detalju.
Crvena mrežica tako pokazuje koliko ambalaža može da utiče na odluke koje donosimo gotovo automatski. U prodavnici prvo vidimo boju i oblik, a tek kasnije saznajemo kakva je namirnica zaista. Privlačan izgled može da pomogne proizvodu da se izdvoji, ali nije zamena za njegov stvarni kvalitet.
