Kolika neto plata je potrebna da bi se neko smatrao siromašnim, pripadnikom srednje klase ili bogatim? Odgovor zavisi od zemlje u kojoj živi, visine prihoda, broja članova domaćinstva i troškova koje mora da pokrije. Nova analiza nemačkog Instituta za ekonomiju iz Kelna pokazuje gde se nalaze različite prihodovne grupe u Nemačkoj, dok podaci Republičkog zavoda za statistiku pružaju polaznu tačku za poređenje sa Srbijom.
Važno je, međutim, razlikovati zvanične statističke granice od procene koliko je novca zaista potrebno za život. U Srbiji plata od 70.000 dinara može biti dovoljna da osoba ima redovan prihod, ali ne i da bez teškoća pokriva osnovne troškove. Zato se nemački pragovi ne mogu jednostavno preračunati u dinare i primeniti na srpske prilike.
Kolika neto primanja u Nemačkoj znače siromaštvo, srednju klasu i bogatstvo
Prema analizi nemačkog Instituta za ekonomiju iz Kelna (IW), medijalni mesečni neto prihod domaćinstva, prilagođen njegovoj veličini, iznosio je 2.419 evra u 2024. godini. Za osobu koja živi sama, prihod manji od 1.450 evra mesečno svrstava se u kategoriju relativnog siromaštva. Oni koji primaju od 1.450 do 1.940 evra pripadaju nižem delu srednjeg prihodovnog sloja, dok se uža srednja klasa proteže od 1.940 do 3.630 evra neto mesečno.
Prema istoj podeli, samci sa mesečnim prihodima od 3.630 do 6.050 evra pripadaju višem srednjem sloju. Oni koji imaju više od 6.050 evra neto mesečno svrstavaju se među relativno bogate, odnosno među četiri odsto stanovništva sa najvišim prihodima. Ovi iznosi ne predstavljaju bruto plate, već raspoloživi prihod prilagođen potrebama domaćinstva. Kod porodica se granice menjaju u zavisnosti od broja odraslih i dece, jer isti iznos ne pruža jednake mogućnosti jednoj osobi i četvoročlanom domaćinstvu.
Ova podela pokazuje da ni u Nemačkoj sama činjenica da neko ima posao ne znači da pripada srednjoj klasi. Osoba koja zarađuje manje od 1.450 evra neto mesečno nalazi se ispod statističkog praga relativnog siromaštva za samca, dok se za ulazak u užu srednju klasu traži prihod od najmanje 1.940 evra. Granice se odnose na položaj u raspodeli prihoda, a ne na garanciju da će svako sa određenom platom živeti bez finansijskih problema. Ipak, one pružaju jasne brojčane orijentire za razumevanje nemačke prihodovne lestvice.
Koliko novca je potrebno u Srbiji da bi neko pripadao određenoj prihodovnoj grupi
U Srbiji ne postoji zvanična podela koja na isti način određuje koliko neto mesečno mora da zarađuje pojedinac da bi bio siromašan, pripadao srednjoj klasi ili bio bogat. Republički zavod za statistiku objavio je da je prag rizika od siromaštva za jednočlano domaćinstvo u 2025. godini iznosio 45.674 dinara mesečno. Za domaćinstvo sa dve odrasle osobe i jednim detetom mlađim od 14 godina prag je bio 82.213 dinara, a za dve odrasle osobe sa dvoje dece 95.915 dinara. To su pragovi raspoloživih prihoda domaćinstva, a ne zvanične granice srednje klase ili bogatstva.
Kada se, međutim, govori o tome kako ljudi zaista žive, iznos od 70.000 dinara mesečno teško se može poistovetiti sa finansijskom sigurnošću. Nakon plaćanja stanovanja, hrane, računa i prevoza, naročito u većim gradovima, od takve zarade može ostati veoma malo novca za štednju ili nepredviđene troškove. Zbog toga se za potrebe praktičnog poređenja, a ne kao zvanična statistička klasifikacija, prihod do 70.000 dinara može posmatrati kao nizak prihod, sa velikim rizikom od finansijskih teškoća. Redovna plata ne znači automatski da osoba može sebi da priušti sve osnovne potrebe bez odricanja.
Ako se srpske zarade razvrstavaju prema okvirnoj proceni životnog standarda, za samca bi mesečni neto prihod do 70.000 dinara predstavljao nisku prihodovnu grupu. Raspon od 70.000 do 120.000 dinara mogao bi se posmatrati kao niži srednji sloj, od 120.000 do 200.000 dinara kao srednji prihodovni sloj, a od 200.000 do 300.000 dinara kao viši srednji sloj. Prihodi iznad 300.000 dinara mesečno mogli bi se svrstati u visoku prihodovnu grupu. Ovo su okvirne granice za poređenje, a ne zvanično utvrđeni pragovi u Srbiji; stvarni položaj zavisi od troškova stanovanja, porodičnih obaveza i toga da li se od jedne zarade izdržava više ljudi.
Zašto ista plata ne znači isti životni standard u dve zemlje
Poređenje Nemačke i Srbije ne može se svesti na pretvaranje evra u dinare. Važno je koliko novca ostaje nakon plaćanja osnovnih troškova, ali i da li osoba živi sama ili izdržava porodicu. Samac koji u Srbiji ima 70.000 dinara i plaća kiriju nalazi se u drugačijem položaju od osobe sa istim primanjima koja živi u sopstvenom stanu. Zbog toga ista neto zarada ne može svima da obezbedi isti životni standard.
Ni prihod domaćinstva ne treba mešati sa platom pojedinca. Nemački podaci uzimaju u obzir veličinu domaćinstva, dok se i zvanični pragovi siromaštva u Srbiji izračunavaju prema raspoloživim prihodima i broju članova porodice. Porodica sa dvoje odraslih i dvoje dece ne može se procenjivati prema istoj granici kao osoba koja živi sama. Ako se porede samo pojedinačne neto zarade, potrebno je jasno navesti da se ne radi o potpunoj slici finansijskog položaja domaćinstva.
Kada se sve uzme u obzir, nemački pragovi nude precizne kategorije za tamošnju raspodelu prihoda, dok je za Srbiju važno jasno razlikovati zvanični prag rizika od siromaštva i okvirnu procenu životnog standarda. U Nemačkoj samac sa manje od 1.450 evra neto mesečno spada u kategoriju relativno siromašnih, uža srednja klasa počinje od 1.940 evra, a relativno bogatstvo od 6.050 evra. Za Srbiju se, u praktičnom poređenju, prihod do 70.000 dinara može posmatrati kao nizak, dok bi srednji i viši prihodovni slojevi počinjali na višim nivoima, uz napomenu da to nisu zvanične državne kategorije. Najvažnije pitanje zato nije samo kolika je plata, već u koju prihodovnu grupu osobu svrstava i koliko joj novca zaista ostaje za život.
Izvor: Blic
