U noći između subote i nedelje, 24. i 25. oktobra, prelazi se na zimsko računanje vremena, pa se kazaljke u tri sata pomeraju jedan sat unazad, na dva. Iako se na prvi pogled čini da ćemo dobiti dodatni sat za spavanje, promena ne znači da ćemo se svi probuditi odmorniji. Na to koliko ćemo zaista spavati utiču vreme odlaska u krevet, ustaljena rutina i način na koji se prilagođavamo drugačijem rasporedu dnevne svetlosti.
Psiholog Željko Mašović i poznavalac meteorologije Ivan Ristić ukazuju na različite strane ove promene. Dok Mašović naglašava značaj navika i odnosa prema svakodnevnim promenama, Ristić ističe ulogu prirodne svetlosti i njenog uticaja na organizaciju dana. Njihova zapažanja pokazuju da pomeranje kazaljki nije samo tehničko pitanje, već i promena kojoj se ljudi prilagođavaju na različite načine.
Šta donosi prelazak na zimsko računanje vremena
Pomeranjem kazaljki jedan sat unazad menja se raspored dnevne svetlosti u odnosu na vreme prikazano na satu. Jutra će prema časovniku biti svetlija nego tokom letnjeg računanja vremena, dok će se mrak ranije spuštati uveče. Takav raspored nekima olakšava jutarnje ustajanje, naročito ako rano odlaze na posao ili u školu. Drugima, međutim, više odgovaraju duži svetli večernji sati, koji ostavljaju više vremena za aktivnosti nakon radnog dana.
Ivan Ristić podseća da je zimsko računanje vremena dugo bilo uobičajen deo godišnjeg ritma. Ipak, ne postoji jedinstven odgovor na pitanje koji raspored svima više odgovara, jer ljudi nemaju iste obaveze niti isti ritam spavanja. Osoba koja rano ustaje može drugačije doživljavati promenu od nekoga ko radi do kasno uveče. Raspored svetlosti menja se za sve, ali se doživljaj te promene razlikuje od čoveka do čoveka.
Zašto dodatni sat ne znači i više sna
Tokom noći u kojoj se kazaljke vraćaju unazad, postoji mogućnost da se spava sat duže. Međutim, to ne znači da će ljudi taj sat zaista iskoristiti za odmor. Psiholog Željko Mašović slikovito je opisao ovu pojavu rečima: „Nećeš duže da spavaš, samo ćeš kasnije da legneš.“ Ako osoba pomeri vreme odlaska u krevet, dodatni sat koji donosi promena računanja vremena može praktično da nestane.
Na trajanje i kvalitet sna utiču i svakodnevne navike, uključujući vreme večere, korišćenje telefona pred spavanje i jutarnje obaveze. Neko će nastaviti da ustaje u isto vreme prema svom unutrašnjem ritmu, dok će drugome biti potrebno nekoliko dana da prilagodi raspored. Zato nije dovoljno posmatrati samo kazaljke, već i ponašanje koje određuje kada odlazimo na spavanje i kada se budimo. Redovan ritam spavanja važniji je od pretpostavke da promena sata automatski donosi kvalitetniji odmor.
Kako navike utiču na prilagođavanje
Mašović ističe da su ljudi bića navike i da promena ustaljenih jutarnjih rituala može izazvati nelagodnost. Kada se promeni raspored na koji smo navikli, čak i mala razlika može privremeno delovati kao poremećaj svakodnevice. To se posebno primećuje kod ljudi koji se oslanjaju na precizno utvrđeno vreme ustajanja, obroka i odlaska na posao. Ipak, reakcije nisu iste kod svih, a mnogi se relativno brzo prilagode novom rasporedu.
Psiholog smatra i da deo teškoća može nastati zbog načina na koji ljudi doživljavaju promenu, a ne isključivo zbog samog pomeranja sata. To ne znači da je svaka reakcija nevažna, već da treba razlikovati prolaznu nelagodnost od dugotrajnijih problema sa snom ili raspoloženjem. Korisno je zadržati što pravilnije vreme odlaska u krevet i ustajanja, umesto da se dnevni ritam iznova menja. Ako problemi sa spavanjem potraju ili ozbiljno ometaju svakodnevno funkcionisanje, vredi potražiti stručni savet.
Zašto je jutarnja svetlost važna
Ristić navodi da njemu više odgovara letnje računanje vremena jer se, kako kaže, budi u skladu sa prirodnom svetlošću. Izlaganje dnevnoj svetlosti ujutru učestvuje u usklađivanju unutrašnjeg biološkog sata, koji pomaže organizmu da reguliše ciklus budnosti i sna. Zato boravak napolju tokom dana i održavanje stabilnog rasporeda mogu olakšati prilagođavanje promeni vremena. Ipak, lične navike, radno vreme i godišnje doba određuju koliko je takav raspored praktičan za pojedinca.
Rasprava o trajnom ukidanju sezonskog pomeranja sata u Evropskoj uniji traje godinama, ali zajedničko rešenje još nije postignuto. Jedno od ključnih pitanja ostaje da li bi prednost trebalo dati jutarnjoj ili večernjoj svetlosti, uzimajući u obzir zdravlje, radne navike i svakodnevni život stanovništva. Do eventualne promene pravila, najpraktičnije je prilagoditi sopstvenu rutinu i ne očekivati da će pomeranje kazaljki samo po sebi rešiti nedostatak sna. Dobar odmor zavisi od niza navika, a ne od jednog dodatnog sata na kalendaru.
