Ugradnja solarnih panela sve je zanimljivija domaćinstvima u Srbiji koja žele da smanje račune za struju i dugoročno kontrolišu troškove energije. Ipak, početno ulaganje nije malo, a period povraćaja novca zavisi od potrošnje, uslova na krovu i načina obračuna električne energije.
Solarna elektrana snage pet kilovata košta približno 4.500 do 7.100 evra, prema tržišnim procenama za 2026. godinu. Za sistem čija je cena 5.500 evra to je oko 643.500 dinara, računato po kursu od 117 dinara za evro. U povoljnim uslovima takva elektrana može da proizvede oko 6.000 kilovat-sati godišnje, ali ukupna proizvodnja nije isto što i ostvarena ušteda.
Koliko košta ugradnja solarnih panela
Cena sistema zavisi od kvaliteta i snage panela, invertera, noseće konstrukcije, elektroinstalacija i složenosti montaže. Važno je proveriti da li ponuda uključuje svu opremu, radove, potrebnu dokumentaciju i postupak priključenja na mrežu. Ako su neophodne popravke krova ili dodatne izmene instalacija, ukupni troškovi mogu biti veći od prvobitne procene.
Za domaćinstvo koje mesečno troši oko 500 do 600 kilovat-sati, sistem od pet kilovata može biti polazna opcija za proračun. Za njegovu montažu obično je potrebno približno 26 do 30 kvadratnih metara odgovarajuće krovne površine. Međutim, snagu elektrane treba uskladiti sa stvarnom godišnjom potrošnjom, a ne određivati samo prema raspoloživom prostoru.
Početno ulaganje moguće je smanjiti subvencijama za energetsku efikasnost, ukoliko su dostupne kroz odgovarajući program. Ako bi domaćinstvu bila odobrena subvencija od 50 odsto na prihvatljivu investiciju od 5.500 evra, njegov trošak pao bi na 2.750 evra, odnosno oko 321.750 dinara. Ipak, javni pozivi imaju posebne uslove i ograničenja, pa subvenciju ne treba unapred smatrati zagarantovanom.
Koliko struje može da proizvede sistem
Solarna elektrana snage pet kilovata u povoljnim uslovima u Srbiji može godišnje da proizvede oko 6.000 kilovat-sati struje. Proizvodnja zavisi od geografskog položaja, orijentacije i nagiba krova, osunčanosti, senke i efikasnosti opreme. Za precizniju procenu može se koristiti evropski alat PVGIS, koji izračunava očekivanu proizvodnju prema lokaciji i karakteristikama sistema.
Ipak, domaćinstvo koje godišnje potroši 6.000 kilovat-sati neće nužno ostvariti uštedu na celokupnoj količini koju paneli proizvedu. Deo energije koristi se odmah, dok se višak predaje u elektroenergetsku mrežu i obračunava prema pravilima za kupce-proizvođače. Na računu mogu ostati određene naknade, porezi i druge stavke, zbog čega ukupna proizvodnja nije jednaka potpunom ukidanju računa za struju.
Na isplativost posebno utiče vreme potrošnje. Domaćinstvo koje tokom dana koristi klima-uređaj, bojler i druge veće potrošače može direktno da iskoristi veći deo proizvedene energije. Ako se najveća potrošnja javlja uveče, veći deo struje može otići u mrežu, pa konačna finansijska korist zavisi i od važećeg modela obračuna.
Za koliko godina se vraća uloženi novac
Ako solarna elektrana košta 5.500 evra, period povraćaja zavisi od iznosa koji domaćinstvo godišnje uštedi. Uz uštedu od 400 evra godišnje, investicija bi se vratila za približno 14 godina. Ako godišnja ušteda dostigne 800 evra, taj period skraćuje se na oko sedam godina.
Ovi proračuni predstavljaju ilustrativne scenarije, a ne garanciju zarade ili povraćaja novca u određenom roku. U računicu treba uključiti moguće popravke, zamenu invertera i druge troškove tokom rada sistema. Na rezultat mogu uticati i promene cena električne energije, kao i pravila obračuna viška proizvedene struje.
Subvencija može značajno promeniti računicu jer smanjuje iznos koji domaćinstvo plaća iz sopstvenih sredstava. Ipak, potrebno je proveriti koji troškovi ulaze u subvencionisanu osnovicu i da li postoje maksimalni iznosi finansijske podrške. Najsigurniji pristup jeste da se prvo izračuna isplativost bez subvencije, a da se eventualna pomoć posmatra kao dodatna prednost.
Da li se isplati ugraditi bateriju
Baterija omogućava čuvanje dela solarne energije za večernje sate i noć, kada paneli ne proizvode dovoljno struje. Međutim, ona povećava početnu cenu sistema i može produžiti period povraćaja ulaganja. Zato njenu kupovinu treba proceniti odvojeno, prema navikama potrošnje i željenom stepenu energetske nezavisnosti.
Za domaćinstva kojima je glavni cilj smanjenje računa, sistem bez baterije često ima jednostavniju finansijsku računicu. Baterija može biti korisna ako je večernja potrošnja velika ili je važno obezbediti rezervno napajanje. Ipak, nije svaki sistem automatski sposoban da napaja kuću tokom nestanka struje, pa pre kupovine treba proveriti mogućnosti invertera i prateće opreme.
Solarni paneli najviše smisla imaju kada su krov i instalacije pogodni, potrošnja dovoljno velika, a sistem pravilno dimenzionisan. Pre donošenja odluke treba uporediti nekoliko poslednjih računa za električnu energiju sa procenom godišnje proizvodnje i zatražiti više ponuda izvođača. Tek kada se u računicu uključe svi početni i dugoročni troškovi, moguće je proceniti da li će solarna elektrana zaista doneti očekivanu uštedu.
